Delo

XA.IHPIIX XAJHE 19 твоја je воља, народе мој, једнни прави извор свеколике моћи и власти.“ уверавајући га да је. он цар, и да he бити „поноспт и надмен, и милостив и неправедан, и благ и неблагодаран као II сви владаоци што су.“30 Хајне је дошао у Париз 1831 године у најбољим годинама, „за младости и лепоте своје“, п проживео је у њему 25 година. Хајне је пре В. Ига назвао Париз Француском: „Француека нзгледа као башта, где се све најлепше цвеће бере, да се направи један свежањ, а тај је свежањ Парнз Париз није само престоница Француске, већ целог цивилизованог света

Ту је сакупљено све што је велпко љубављу или мрзошћу, осећањем пли мишљењем, срећом или вољом, будућношћу или прошлошћу“ и т. д. Може ее замислити како је Хајне морао живетн у Наризу, који је пружао сва задовољства и уживања што их природа и уметност даје. Појмљиво је, да се и Хајне млад, бујан, страстан, бадио свом снагом у вртлог веселог, раскалашног париског живота, где жене, а нарочито љубазнице играју од вајкада видну улогу у париском друштву. А да је Хајне скупо платио то своје раскошно уживање по Паризу, где је као лептир летео са цвета на цвет, срчућн без одмора нектар заносне љубави, — доказ је томе и његова осмогодишња болест. Познати немачки песник Грилпарцер, који је Хајнеа посетио 1836, ево како га описује кад га је посетио и куцао на врата која су била закључана: „кад почех грдити, отвори ми леп, округао, млад човек у собној хаљпни, који ми као каквом старом познанику пружи руку. To беше сам Хајне, мислећи да сам ја Марки де Кнстен. Кад му се казах, изгледаше веома радостан, и уведе ме у свој луди домазлук. Луди домазлук, јер он станује у две врло мале собе, са једном или двема гризетама, тада пх беше две у соби, које се ваљаху по креветима, и једну од њнх, не баш сувише лепу, представи ми као своју ,малу\“ II т. д. (Свршпће се) 2*' 30 Идеје илп књпга Le Grand, у преводу Мите Ракнћа. Београд.