Delo

48 Д Е Л 0 као Арабљани, ни одозгор доле, као Кинези, него од једног ћошка до другог, као наше даме. Своје мртве закопавају с главом окренутом на доле, јер код њих постоји веровање да he се на крају једанаест хиљада месеци сви понова дићи из гроба, па како he се земља (о којој онн мисле да је равна) онда тумбе окренутп, to he п они, при свом васкрсавању, већ готови стајати на ногама. Учењаци, истина, мисле да је ова доктрина апсурдна, али обнчај и даље траје, из обзира према народу. У овој даревини има врло особених закона и уредаба, и кад опп не би били потпуно супротнн онима у мојој драгој отаџбини, ја бих покушао да кажем штогод у њнхово оправдање. Само се пожелети може њпхово тачно испуњавање. Први којп hy поменути односи се на тужиоце. Кривице против државе казне се овде најстрожије; али ако оптужено лице истрагом .јасно покаже своју невпност, онда се тужилац одмах казнн гадном смрћу, а из његовог имања невино лице добива четвороструку накнаду за дангубу и нретрпљени страх, за тегобе затворске и за све трошкове које је сноеило при одбрани; ако би оно имање било недовољно, круна драговољно накнађује недостатак. Цар му, осим тога, подари какав јаван знак свога благовол>ења, a no целом се граду објави да је невпн. Они сматрају обману као већу кривицу од крађе, и ретко кад да за њу не казне смрћу, јер држе да пажљивост и опрезност с најобичнијим разумом може сачувати човеково имање од лопова, али часност нема никакве заштнте против опака лукавства. ho год може довољно да докаже да је тридесет и седам месецн добро проучавао земаљске законе, тај има право на извесне повластице, сходне његову чину и сталежу, са сразмерном сумом новца из нарочито за то установљеног фонда; у исто време добива и титулу snilpall, или доктор, која му се додаје имену, али не нрелази на потомство. Овај је народ сматрао као велику политичку погрешку, кад еам им причао да се нашп закони ослањају само на казне, и да од награда нема код нас ни помена. У том се смислу и слика Правде, по њиховим судовнма, представља са шест очију, два напред, два позади и по једно са сваке стране, у знак обазрнвости; и с торбом злата у десној руци, а с мачем у левој, као више наклоњена да награђује него да казнн.