Delo

ГУЛИВЕРОВО ПУТОВАЊК 49 При бирању лица за државну службу, они внше гледају на добар карактер него на велике способности, јер пошто се већ мора управљати човечанством, они мисле да је и обичан људскн разум довољан за једну или другу службу, и да Провиђење није никад намеравало да од управљања јавним пословима начини тајну, коју бн разумевало неколико узвишених духова што се само по два три родеуједноме веку; али претпоставл>ају да би свакн човек, кад би хтео, могао бити нскрен, поштен, умерен н томе подобно; ове пак врлине, потпомогнуте и добром намером, довољне су да сваки буде способан за службу својој отаџбинн, изузев случајеве где је претходно потребна извесна студнја. — С друге стране, они мисле да се недостатак у ноштењу тако лепо допуњује високим духовним способностима да никад државнп положаји не могу бити у опаснијим рукама него код таких људи, и нанослетку, погрешке почињене из незнања а у часној намери, никад не могу бити тако кобне по опште добро као смишљена практика човека чнје су склоности скроз порочне, и који има велпке способности да своја недела извршује, умножава и брани. Тако исто ко год не признаје да има Бога, не може да добије државну службу. Јер пошто се владаоци представљају као заступницн Божји, Лилипутанци мисле да иишта не може бити луђе него да владалац држн такве људе у службн којп не признају силу у чије име он влада. Што се тиче ових закона и уредаба, напомињем да ту подразумевам само првобитно уређење, а не н најгори квареж у који је доцније запао овај народ због ниске природе људске. Тако н. пр. онај срамни обичај да се велики положаји задобијају играњем на конопцу, или докази благовољења и одликовања1 скакањем преко штапа и пужењем нспод њега, примећујем читаоцу да га је увео тек деда данашњег цара. Њихови појмови о узајамним дужностима родитеља н деце сасвим су различни од наших. Јер пошто се веза мушког са женским оснива на великом природном закону, коме је циљ раширење и одржање врсте, тврде тобож Лилипутанци да човека II жену, каогод и животиње, сједињава побуда телесне пожуде, и да се нежност за своје младунце даје извести из истог начела. Из тог разлога, они уопште не признају да деге 1 Алузпја на владаоце ко.јп претерано дају ордене. Дело књ. 28. -