Delo

50 Д Е Л 0 дугује захвалност своме оцу, што га је створио, или својој мајци, што га је родила. Ово, пре свега, и по себи није никакво доброчинство, ако се узму у обзир бе.бројне патње у животу, нитн је иак то била намера родитеља, чије су мисли за време њихове љубавне борбе сасвим другим стварнма биле заузете. Према томе, мисле, да су родитељи последњи којнма се сме поверити васпитање њихове деце. С тога код њих у сваком граду има јавних завода где сви родитељи, осем нижег сталежа, морају слатн своју децу на васпитање, чим напуне дванаест месеци. Ове су школе различите, према положају родитеља и према полу деце. Дечаци се у главном уче начелима части, поштења, храбрости, скромностп, спокојства, побожности н родољубља. Родитељи их смеју ноходитп само двапут годишње. а посета им никако не сме бити дужа од једнога часа; при састанку и растанку, смеју љубити своју децу, али ирофесор, који у оваким приликама увек прпсуствује, забрањује да им шапућу, или да их зову нежним именима, или да им доносе играчке и посластице. — Заводи за девојчице врло су слични заводима за дечаке. Тамо је младим девојкама плашљпвост и будалаштина тако исто стндна као и младим људима, а осем нристојности и чистоте, сав осталн накнт презиру. Ако се деси да нх каква служавка из завода забавља страшним и бесмисленим причама, или другим лудоријама које су код наших служавака у обичају, они је одмах јавно шпбају трипут око града, држе је једну годину у затвору, паје ношљу у вечно прогонство, у најпустији крај ове земље. — Кад девојчице напуне дванаест година, оне су тамо већ одрасле за удају, те их родитељи или тутори воде из завода кућп, при чему млада дама и њене другарице ретко кад буду без суза. Ко год има деце у овим заводима, дужан је осем плаћања за храну и издржавање, предавати управитељу и један део својнх прихода, што се оставља за децу. Јер Лилнпутанцн мисле да ништа не може бити неправедније, него да људи којн су ради задовољења своје похоте производили децу на свет, доцније држави остављају терет своје забаве. Сељацн и радници задржавају своју децу код куће, јер како је њихов једини посао да ору и обрађују земљу, то је и за државу од споредне важности, хоће ли они бити просвећени или не. Овде је може бити место да укратко опишем своју послугу ii свој начин живљења у овој земљп, за свога бављења од де-