Delo

ГУЛИВЕРОВО ПУТОВАЊЕ 61 ја се свукох и стадох газити све док се не ириближих на сто корака испред чамца, после чега сам био принуђен да плпвајући до њега дођем. - 1ађари ми бадпше .један крај од конопца који ја покушах завезати за једну рупу на предњем делу чамца, а другизаједан ратни брод; али увидех да ми је труд узалудан, јер, немајући подлоге под иогама, нисам могао нп раднти. У овој невољи, морао сам пливајући терати чамац напред, колпко год сам могао једном руком. Потпомогнут мало н плимом, дотерам с чамцем до таквог плпћака, да сам могао додирнути дно ногом. Застанем неколико минута, па станем поново гурати, док најпосле не наиђем на тако плитко дно да ми је вода била до груди. Најтежн део посла тиме сам био сврпшо, на узмем конопце, који беху натоварени на једној лађи, те их учврстим прво за чамац па онда за девет великих бродова. Ветар беше повољан те бродовн добро вуцијаху, а и ја сам гурајући помагао, док не дођосмо четрдесет корака испред обале. Кад наступи осека, могло се сувнм прилазити чамцу. Уз припомоћ две хиљаде људи, и много чекрка и котурача, преврнем чамац на полеђину, при чему опазих да, на моју срећу није много оштећен. Нећу досађивати чнтаоцу сметњама које сам имао савладати док сам с помоћу весала што сам нх пуних десет дана градио, упловно с чамцем у царско блефусканско пристаниште; а тамо се већ силан свет био слегао да видн највећу лађу на свету. — Цару рекох да ми је овај чамац само моја добра cpeha подарила, како бих се докопао неког места одакле се могу вратити у своју отаџбину; п замолим његово величанство, да наредп да ми се изда све што ми је за пут потребно, заједно с његовнм одобрењем да могу отпутовати; нашто он после кратког устезања пристаде. За све ово време чудио сам се како да не чујем на двору ни за какву вест од нашег цара. Али су ми доцније тајно саопштили да његово величанство, и не слутећи да знам штогод о његовим намерама, мишљаше да ћу се одмах по испуњењу обећане посете вратити награг, и беше у великом нестрпљењу што се моја посета тако отегла. Напослетку, после дужег саветовања са благајником и осталим завереницима, пошљеједну високу личност са преписом моје оптужбе. Изасланик беше добио упутства да представи блефусканском монарху велику благост свога господара, који се задовољио