Delo

62 Д Е Л 0 да ме казни само губитком очију; да сам ја побегао испред суда и ако се не вратим кроз два сата, да ћу бити лишен титуле нардака, и оглашен за пздајника. Посланнк даље додаде да у ннтересу држања мира и пријатељства између обеју царевина, његов господар очекује да he његов брат пз Блефуска хтетн наредити да ме везаних руку и ногу спроведу, како бн ме казнили као издајннка. Tpir дана је император од Блефуска лупао главу и саветовао се, док му није послао одговор. пун љубазности и извнњавања. Рекао му је да, што се тиче жеље да ме пошљу везанога, његов брат зна добро да је то немогуће; да, и ако сам га лишио флоте, он ми је ипак обавезан за многе услуге које сам му учинио при уговарању мира, дал>е, како he се оба императора ускоро умирити, јер сам ја нашао неку грдно велику лађу на обали, крја је кадра да ме превезе преко мора, и која ће се по његоврј заповести потпуно опремпти, с мојом помоћи и управљањем; и он се нада да ће се кроз неколико недеља обе царевине опростити тога несносног терета. С овим одговором врати се послаиик у Лилипут, и његово велнчанство исприча ми све шта је бпло; нудећи ми у исто време (али с најстрожијом поверљивошћу) своју милостиву заштиту, ако н даље хтеднем остатн у његовој служби. Али ма да сам му искрено веровао, бејах се одлучио да никад више не ноклањам вере владаоцима и министрима, кад је год то могуће избећи. Због тога, са свим дужним признањем за његове добре намере, ја га ноннзно замолпм да ме извини. „Кад мије“, рекох, „зла или добра судбина већ дала у руке лађу, ја сам одлучио да се бацим на океан, боље него да будем повод раздору између два тако моћна владара“. На цару нисам могао приметити да му је ово било непријатно. Шта више другом сам приликом опазио да је врло радостан због ове моје одлуке, a тако исто и већина његових министара. Ова опажања покренуше ме да с одласком мало више пожурим. Двор, пак, једва чекајући да ме се опрости, искрено ме помагаше у томе. Пет стотина радника живо се дадоше па посао да направе два једрила за мој чамац, пресавијајући, по мом упутству, на тридесет ката њихово најдебље платно. Ја сам <?е пак за то време мучио око грађења копопаца и узица, упредајући по двадесет или тридесет уједно. Један велики камен којп после дугог тражења нађох случајно на обали, служио ми