Delo

0 БРАЧНИМ ПАРНИЦАМА 67 јамном, добровољном пристанку брачних страна.1 Код римљана у класичном и доцпијем праву такође је сагласност воље брачних страна (consensus nuptialis) поред одобрења оних под чијом с-у влашћу,2 била услов за ступање у брак.3 С тога нп умоболни од рођења, нити они, што су доцније постали умоболни, нису могли ступати у брак;4 наспље при закључивању брака у опште није било допуштено;5 отмица жене ради закључпвања брака с њом (raptus) спадала је у број тежих преступа, који се казне смрћу.6 Код понеких културних народа дохришћанског перп1 Књ. I. гл. 24, 57, 58. 2 Салковски Карл, Институције с историјом римског приватног нрава. Београд 1894. стр. 159. Код римљана „ово одобрење је логична последпца породпчне организацпје. Оно је атрибут очннске власти. Њега законодавац тражи у интересу иородпце. Ни један акт, који се тиче породице ве сме се вршити без знања и одобрења pater-a familias, а брак његове деце нпје од мале важности. Њиме се његова породица или увећава или смањује, према томе је ли реч о браку сина пли кћери. Доследно томе, одобрење даје са.мо отац или онај, који је pater familias: мати га не даје никад. Оно је нужно ма колико бпло старо лице које ступа у брак. Без њега је брак пиштав.“ Живко М. Мплосављевић, Римс-ко приватно право. Београд 1899. стр. 188. Но ма да је очинска власт код рпмљапа као што видимо имала готово неогранпчен утпцај на свакп акт породичиог живота и ма да изгледа да услед тога брак код њих као да никако нпје ни могао бити закључен без воље и нристанка очевог, ипак била би без икаквог основа иретпоставка, да је отац удешавао бракове своје деце искључиво по својој жељи и по свом лпчном избору. Нееумњиво је, на прпмер, да је кћн по римском праву свагда стајала у већој зависности од очинске власти, но син: па ипак п она се могла удати против очеве воље, ако би јој он изабрао некога, који бп био „нравомт> недостопнл> ir жшчемп срамлен"; међутим, деси лп се да она нпкакав иротест не изјави, онда се то сматрало као да пристаје на избор очев. Па кад је кћп заузимала такав положај онда у толпко пре могао је у том иогледу син битп слободан. Впдп Кормчан, Зак. град. грапв 1. гл. 6; гр. 4. гл. 22 п 23. Родитељско одобрење тражи и наш грађански закон (т. в. § 69), €амо он то чини из другнх разлога. „Дапас се тиме иде с једне етране на то, да се заштити лице, које намерава ступити у брак, од пренагљености, лакомпслености и претеране страсти, а с друге у њему се огледа и поштовање родптеља“ в. Ж. Милосављевић ib. 3 L. 30. Dig. 50.17. Xuptias non concubitus, seel consensus facit. „Брак не TT>M’b составлаетса еже спати мужевп сђ жевого, но брачнммЂ cob’B1ц а н i е м ђ ихд>.“ „Не бвшаетв бракз>, ame не совћшамтв собравшеса пмуиип властв па хоташих в женптиса или поснгати." Кормчан, Зак. град. гр. 4. гл. 3. 17. — 11. Cod. V., 17, 4 L. 16. § 2. Dig. de ritu nupt. 23. 2. 5 L. 22. Dig. de ritu nuptiarum 23. 2. 6 L. 5. § 2. Dig. ad legem Juliam de vi publica 48. 6.