Delo

Д Е Л 0 20 „Та.м где Крка хнтро скаче, II све брже, бешње, јаче С кам до кама стрм пролама Бацајуђп капље н.епе Кп алеме раздробљене! Покушаћу да тп оипшем слику коју је пред наше очи ра'■астрла велика творачка моћ вечне мајке природе. Овдејенеро с шбо, само кичица је моћна да представи овај призор. Морам одмах рећн да није ваљало што смо пшле најпре Јадру, чији нам је нзвор пружно леиоту, у неколико сличну овој, али мању, разуме се много мању по величаиственостн самога пада, занимвпвостп п разноврсности колорпта. *Вода кркина није била толико обилата колико може бити нонекипут, али ми се чинн да је баш зато н лепша за око, падајућн са пет пространих тераса као огроман бели застор од танког, свиленог српског илатна, у које подухује ветрић те се лелуја н таласа, а кроз њега прозире се и назире црвенкаста, плавкаста, зеленкаста, љубичаста н златаста кадива. Попегде се вода поделнла око малене, озелењене узвишице, па се види да је та разнобојна кадива подлога грбаче каменптих степенастих тераса. Кад вода падне са ивица тако је избијена у капљице да се начпни ситно бела, готово чврста пена, те изгледа да се ваљају велике грудве честе, беле сапунице, док се опет пе створи у водено платно л.т се одморн мало на широким терасама, које су што ниже све шчре. ( пете терасе пада као широка водена зеленоплавкаста маса. * а леве стране овога широкога слапа има местимнце ман.пч, пма и поједнних усамљених водених млазева, што као какав особењак иду осамљени својпм путем. Около је бујна вегетација, а подаље, жућкаст н сивкаст го кршевнт терен. Можеш ш замнслнти како то изгледа? Најпре пенаста белипа, па ташеагта зеленоплавкаста глатка вода. Мисао се пздвоји од свакндашњостн ге, гледајући ону воду, и нехотице је сравњавах < а животлм човечјим. Јури с најгорње терасе, безбрижно н рт 1"зна.!", као детињство, да позна незнано, па кад надвири над Д"Ц '1» кад сгр.мекие, пенуши се п љути као кад се првн нут р.1а"члра. затнм ,јурп брже н бујније као младост и зрело доба •‘Ко па 1 ада са силнијом хуком п већим бесом. А кад дође кр.'!}, кад су све препреке свладане и снага је утрошена, на 11,1 1а МИ1)П0» уморно, последњој својој метп. Смрт је задње уто,1ПИГ''» крај је море — вечиост! У оваквим мислима сам се са ћр‘."М "Пр"( гпла, слутећи да је на овом месту нећу впше видети.