Delo

ЖУПНИКОВ син 43 би миСјЗИО, да је Бог тако милосрдан да му мора опроститц, тај де кривовјерац, па ће бити несретан. ’Не бојте се за мене — ја сам себи сам онростио, опростио сам се још прије убијства. Није ме страх смрти. СмртДи страх претрппо сам одавна, та. било је времена досте..дг';ово доба истражнога затвора и суда. Ја сам посве увидио да је овако најбоље. Сједните, можда хоћете окусити внна? Окријепите се, а ја ћу вам све сам приповиједити, па ћете и ви увидјети да је моје уморство матере и сестре, па и моја смрт — негато најбоље што се могло у овим приликама догодпти. — И ви се не кајете, гато сте уморили своју рођену мајку и сестру — Стан'те мало, све ћете разумјети! Ја сам сирома човјек, ковачки помоћник. Много пута ирошао сам крај вагаег самостана и видпо да имате на стотине соба, у којима нитко већ године и године не станује, а ја сам био без стана и зараде, али ми није никада на ум пало да —- потпалим тај самостан или да како било дођем до ваше имовине. Мислио сам: ево, то је све некад било пуно браће, а данас — све празно! Онда — у старо вријеме било је ваљда добро да је много људи ишло у евештенике у самостан, данас је болга да иду у свјетовне свештенике — боље се живи — или ако не боље, барем друкчије. Прилике су друге. Данас свештеник узме господариду, која му је за право. жена. Ево видите, и ја сам син једнога такога свештеника, који није смио да се жени, јер је био католички жупник. Отац Кризостом узнемири се. Осуђеник то опази. — Не узрујавајте се, та ово већ сав свијет зна! Тако се живи данас! Но чујте, како сам ја живио. Али — пијте, охрабрите се, приповијест ће бити кратка, али — врло, врло неугодна. Отац Кризостом окуси вина и бпјаше приправан да чује јаде човјека, који зна да ће другу вечер бити већ неколико сати мртав, па ето још хоће, да доказује како он није ништа крив, него неко други. — Сјећам се — започе осуђеник — да сам понајприје живио у некој сељачкој кући, око које бијаше пространо двориште пуно шљива, јабука, крушака и другога