Delo

44 Д Е Л о воћа. Ту сам се играо по вољи, јео јабуке и друго воће до воље, а било је уза ме увпјек и дјеце, мојих вршњака, с којима сам се играо коња и друге дјечје игре. Била је ту н нека жена, која је пазила на мене, хранила ме, прала, а често п мнловала. Па кад бн ме тако гладила, знала би рећи којој сусједи: „Овакова дјеца обично нијесу сретна! Задржала бих га под своје, тако ми је мило. Али ево, имам и сама доста, послије моје смрти бит' ће и без овога доста клетава, кад се буде дијелила баштина!“ — Ја сам слушао, што то она говори о „оваковој дјеци“ али сам се уплашио њезине примједбе о дијелењу баштине, па се нијесам усудио никад ништа заииткиватп. Ту сам проживио најљепше дане свога живота. Никад послпје нијесам био тако сретан као онда, оно прво моје дјетињство уједно је моја сва и једина срећа. Али то све не потраја дуго. Једиога дана одведе ме моја хранитељица у другу, мени иосве туђу кућу, и ту ме остави. Ја сам био код те хранитељице евоје само од порода па до четврте или пете године, а сад сам дошао у прави свој дом. Жена, која ме примила од моје хранитељице, то је била права моја мати. Никако нијесам хтио, да је зовем „мама“, како је она то жељела. Ја сам мамом звао своју хранитељицу, а ова сад отела ме мојој хранитељици и још хоће да је зовем мама! Бранио сам се и отимао, тукао сам ногама и рукама ту своју маму, све њене дарове бацао сам и разбијао, нијесам хтио ни да једем оно што ми је она давала. Једино, што ме је свладавало била је њезина бескрајна стрпљивост. Ни на шта се није та нова мама срдила, могао сам јој учииити што сам хтио, псовати, проклињати — како сам чуо п упамтио од сељака, гдје сам прије био — али нова моја мама само ме мило гледала и нружала нова доброчинства. Моје бјеснило било је то жешће и упорпије, јер ми .ј*‘ била оте.та н слобода. Смјестила ме у .једну собу п отуда ннјесам смпо пнкада ван, на то је већ моја нова мама пазпла. Из собе могао сам вам само кроз кухињу, а у кухињи бпла је увијек нова моја мама. Дочекала ме увцјек љубазним смијешком, питала ме што желим,