Delo
0БРА30ВАЊЕ СРПСКОГА ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА б! срнскога престола треоа да упозна дооро нарочито српску црквд ц њ^н исторнјски развитак. Српскн народ гледа у свом влад&оцу идеална човека; зато васпитање и ооразовање престолонзЈСледниково мора битн такво, да се у њега развцје што усавршенији морално-религијски характер. — Историја српске црш?ћ'31<>же се спојнти с историјом српскога народа, а исторнја историја хришћанске цркве с општом историјом. За будућега српскога владаоца врло је важно, да зна сасвим добро српску историју, а нарочито је потребно, да зна развитак српских држава, да упозна мене, кроз које је српски народ пролазио у својим и туђим државама, да разуме промене у разнпм државним и народним установама, да проучн важније ратне догађаје, и да се упозна са животом и радом српских владалаца. Ради бољега разумевања садашњега државнога и народнога жпвота треба преетолонаследник темељно да проучи историју деветнаестога века, а с обзиром на ослобођење п ујединење Српства треба да се добро упозна с прошлошћу н са садашњим стањем ерпекога народа у туђпм државама. II знање опште историје од велике је важности за будућега владаоца. Он треба да проучи нарочито живот и дела славних владалаца, важне ратне догађаје, међународне односе развитак уставне владавине и културни развитак. Поређењем живота разннх народа упознаје се бољи живот свога народа, истпчу се јасније његове врлине, које треба чувати и неговати, н његове мане, које треба поправљати и искорењавати. Тако историја постаје учнтељица владаоцу, коме је она потребнија него другим људима. С историјом се згодно везује географија. Српски престолонаследник треба да познаје најбоље српске земље, затим суседне н словенске земље, после земље великнх просвећених држава, с иарочитим обзиром на њнхово п о л и т и ч к о уређење п на е т н о г р а ф нј у. Г е о г р а ф с к о-п с т о р иј с к а настава треба да утиче на њега тако, да се у њега развије стална љубав према својој отаџбинн и према своме народу, и да та љубав буде јача од сваке друге наклоности, како би престолонаследни доцније, као владалац, с пожртвовањем вршио своје дужностп у држави и у народу. Ресултат ове наставе треба да буде такав, да он не може волети другу земљу и други народ више него српску земљу и српски народ, и да му интереси