Delo

фРЕГАТА ПаЛАДА 401 од старости, а рђав нм је и вид. Сед перчпнић, од три длаке, не могаше лежати на темену, већ је штрчао у вис; кроз ретку косу провирује ћела, црвена као црвени бакар. Уопште се не види нн једне мушке, енергичне физиономије, премда мудрих и лукавпх има много. Па и да има, овако зачешљана коса п глатко избријано лице мало их чине мушкарцима. Са чамаца наврвело на брод силество голих, полуголпх и подераннх веслара. На некима је само плава дугачка долама и — више ништа: ни чакшира, ни појасева, ни обуће. 0 капи ја не спомпњем, зато, што тај део одеће овде не постоји. На југу4 у Китају, видео сам да носе малене зимске капице; летом, неки носе ћошкасте малајске шешире од сламе, налик на поклопац од чиније; овде пак не видиш ни једног Јапанца с капом. Шта више, они ретко покривају главу валом као Китајци. С времена на време видиш лађу и у њој неколико људи: сунце им удара право у теме: зраци се играју на глатко избријаном темену, као на позлаћеном кубету какве куле, и на свакој глави пламти по једна огњена тачка. Чудиш се, како не умру, или бар не полуде од такве шетње под сунчаним зрацима, и то још под овдашњим зрацима, који као бакарне шиице продиру у главу! Баба обећа да нам збави ретко задовољство: кошуље из холандске факторије. Најзад јапански гости кренуше. Један од њпх викну ме и дохвати за руку. — А Баба — Асћеи! — АсИеи! понови он. (Наставиће се)