Delo

416 Д Е Л 0 згодно. Први пут је сад обузе гнев против Завиловскога, а он осети то свим нервима човека вештака, као што барометар осети промену у ваздушну притиску, али као човек без икаквога искуства узе ствар сасвим са трагичне стране. Дође му на памет да ће му Марина затворпти врата, да је неће моћи виђати н цео свет му се приказа у црној боји. У његовој души, једнога вештака, била је права мешавина од егоизма, фантазије и нраве осетљивости, скоро женске, којој је требало топлоте и љубавн. Кад је познао г-ђу Полањецку припно се уз њу правим егоизмом Сибарита, којему је такво осећање драго, и који ни о чем другом не мисли; затпм га је његова фантазија подигла на поетске висине, и, стократно увеличавши њене истинске чарп, створила му од ње надземаљско биће, или бар сушту осетљнвост, за коју су осамљеност н недостатак срца, које би јој било блиско, били нстински бол. Њу је тако гаиула та доброта, која се у њему видела, да је из свега тога поникло нешто што по свему личи на љубав. Само је том осећању недостајало реалне основе. Завиловски, а у осталом — сви вештаци, поред својства да се занесузасвим што је најидеалније, каква имјеу осталом и сама душа, био је мало сатиричан. Само је та особина овог пута у њему дремнула. Он је оденуо Марину с толико сјаја, с толико светлости, да је није пожелео. А да је она против сваког разлога обисла њему о врат, не бп она више била за њега у естетпчном погледу оно, каквом бијеон хтео да буде, то ће рећи лице без махна. Сад је у толико више држао да би могао себи допустити такво осећање, и у толико му је више сад било жао на занос, који му је на тако захвалан начин нанео мисли и испуњавао празнину живота. Толико је био у том блажен да је по повратку кући непрестано гледао пред собом женску прилику, пред којом се његова душа дубоко клањала, те је имао о ком сањати н кому ппсати песме. У исто време појмио је п ово: ако г-ђа Полањецка прозре јасније што се догађа у његовој души, и ако сам он не успе да боље то скрива, него што је досад чинио, онда њихни односи неће моћи да остану дуже тако и она некадања празнипа у срцу поново ће овладати њиме. Стаде већ напрезати своју главу: како да се искобеља из тога, и како би учинио не само да не изгуби ништа од досадање среће, него да се с Марином виђа још чешће. У његовом бујном уображењу било је доста средстава, те пошто