Delo

420 Д Е Л 0 ческоја... Буди ми здраво, држи се добро, и иа случај потребе рачунај на мене. Кад бих знао да ће то скоро бити навалио бих на те да ми даш реч да нећеш никому другому прићи, него само мени. До виђења! Говорећи то Машко стеже руку Полањецкому врло ласкаво и изађе, а Полањецки само маче раменима па рече: — Добро што ме нијејош потапшао по рамену... Суета, суета! Тако паметан човек, а не види саму ту празнину у себи, коју исмејава у других. Како је само нре врло кратког времена био друкчији! Умало није сасвпм престао иравитн се оно што није; ал чим опасности нестаде њега опет куси узео на своју руку. Ту му паде на памет оно што је некада Васковски говорио о лености о комедијашењу, а за тим помисли: — Па ипак таквима у нас добро пде! XXIII Госпођа Основска бпла је тако савршено заборавила на своје „флорентинско-римске“ вечери, да се сама зачуднла кад јој то муж једном поменуо. Какви вечери, њој као да нн на сну то није долазнло. Сад се она бавп нечим другим, што се зове „освајање орла“. „Ако ко не види да су орао п Линета као створени једно за друго, то, да опрости њен муж н господин, тај дотични не види даље од носа, алп ту му нема помоћи. Мушки уопште масу ствари не знају, јер не могу да осете! Можда је Завиловски у том погледу изузетак, али кад би му Марина Плавицкова рекла, онако с пријатељске стране и да се мало брижљивије одева — да пусти браду, то би онда било дивно! Кастеличица је скроз и скроз естетична, да њу ма шта било дарне, а с друге стране опет он њу узбуђује, него то је само речено, он њу просто хипнотизује!... А код онакве њене природе није ни чудо!“ Господин Основски слушајући такав цвркут просто се топио од милине и корпстећи се приликом дочепа женину руку да је покрије пољупцима од врха прстију чак до лаката. А једном јој зададе сасвим природно н просто питање које је н Полањецки Марини задао. — Кажи ти мени шта ти је то толико стало до тога? Госпођа Анета му кокетно одговорп: