Delo

ПОРОДНЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 421 1јП гете з’атизе! Није бозна шта писати књиге. Мало талента и то је све, то је доста. Али у живот уводитн оно што пишу књиге, далеко је већа вештина, а при том: како је то забавно. После мало додаде: — Можда у том имам и какав нарочити циљ, и ако га имам онда га ти, мој драгп Јозо, погоди. — Хоћу, али на ухо. Она му поднесе ухо с шеретском мином жмиркајући при том својим граорастим очима. Основски се толико приближи да је пољуби и тајанствено пољуби: — ћа гете зМтизе! II то је била сушта истина. Госпођа Основска могла је имати својега нарочитога циља у зближењу Завнловскога и г-це Кастели, а то опет стварање романса веома је занимало, као п улога мало$а прнвиђења. С тим плановима често је одлазила до Марине Полањецке, да дозна што било о „орлу“, а враћала се веома умнрена, јер је Завиловски, да би отклонно сумње Маринине, све више говорио о госпођици Линети. Испало је да је његова дипломатнја била тако успешна да једном, кад је г-ђа Основска занитала отворено Марину: да ли се Завнловски није заљубно у њу, она одговори смејући се: — Морамо се с тим помирити, моја Ането, ни у мене ни у тебе. Јабука је досуђена Линетн, и нама не остаје ништа друго до или плакати или тешити се како знамо и умемо! Г-ца Кастели опет допуштала је да је кљукају таквим осећајима и мислима, за које је упућнвало њено самољубље да се не затвара. Од рана јутра до мркла мрака слушала је како се тај орао са широким крнлима заљубио у њу, да је пред њом на коленима, и да тако одабрана, тако изабрана девојка не може бити неосетљива. То је и сувпше иоласкало да она може бити неосетљива. Сликајући Коповскога она се истина и сувише задивила „ванредној пластичности" на његсву лицу,' и волела га јер јој је давао прилике за разне изреке, које су се понављале као доказ њене духовитости и ума. Волела га нз различитих разлога, али свакојако ни Завнловски није био ружан човек, п ако није носио браду, нити се брижљиво одевао. Дело књ. 30. 28