Delo

422 Д Е Л 0 А сем тога ту се толико говорило о његовим крилима н о том: како таква душа, као што је њена, ваља да га разуме. Сви су јој то говорили, а не само Анетка! Госпођа Броничова која некада није могла разумети да се може неко не заљубити у њу, преносила је доцније ту несрећну увереност у своје дражи и на своју сестричину, и на тај начин и сама пришла у помоћ г-ђи Основској, китећи ту основу реалности потком својега властитога уображења. Сад им приђе г. Основски. Ба љубав женину он је волео и „Кастелку“ н госпођу Броничову, а готов је био заволети све и свакога, што би имало више или мање додира с његовом „Анетком“, те се својски одаде том нослу. Завиловски му је бно симнатичан. Све што је о њему могао дознатн лепо је звонило. А дознао је уопште о њему само ово: да је особењак, славољубив и истрајан у оном што науми... а сем тога ћутљив и веома даровит. А кад се онима све то допало, тада отпоче и он сасвим озбиљно размишљатн „Да ли би то бнло добро?“ Заљубљење Завиловскога давало је пЈИша да се то узме озбиљно у рачун. Он је од неког времена почео чешће походнти „заједнпчки салон“ и још више разговарати с госпођнцом Линетом. Оно је прво до душе чинно на силно наваљивање г-ђе Основске, а друго је долазпло од саме његове воље. Госпођа Основска прптом је запазила и ово: како се његов поглед врло често задржава на златножутој коси и полуотвореним капцима госпођице Кастели, а он би је иратио очима, кад би кроз салон пролазила. А у самој ствари он је и отпочео боље загледати, нешто пз пређе наведеног плана, а нешто и од радозналости. Ствар дође као сасвим озбиљна кад изађе прва свеска његових песама. Његове су песме и пређе обраћале пажњу на се, н о њима се дуже говорило, али значај њихов умањивао се што је од појаве једне до друге пролазило много времена. Сад се књига појавила као метеор. Било је у њој и сјаја и снаге и искрености. Језнк је био чнст и звонак као метал; а сем тога био гибак, мек, те добијао све могуће облике. Утисак је бивао сваког дана већи. Ускоро се похвала развила у урнебесно клицање, н као што обично бива сад је хваљено и колико вреди и колико не вреди, и у младом се песнику већ гледао будући велпки слављеник. Из редакциских соба пређе његово име у салоне. 0 њему се стаде свуда говорити, свуда