Delo

432 Д Е Л 0 институције имају маџарско обележје. Међутим тежгвама на прво место долазп — да Угарска има своју маџарску војску. Држава, у данашње доба, без своје, народне војске, тешко се може замислпти. А не може ни најватренији поборник дуализма у Маџарској одрећи да је најинтимнија и најмилија жеља маџарског племена да има потпуно своју самосталну државу, која ће равноправно, као засебна државна индивпдуа, ући у коло европских велпких сила. Као неопходни прелази томе крајњем циљу маџарских народних тежњи су: народна, маџарска војска; царинска засебна област; па онда засебно дппломатско заступнпштво; п напослетку иерсонална унија, — имагинарна веза са Аустријом, која се увек може прекпнутп. Докле су некада ове тежње биле сматране као уверење крајњих елемената, неспособних за владу, уверење немогућно за озбиљне људе, а камо ли за какву политичку груиу, која претендује да влада, да управља земљом, сада се све то изменпло. Сада има политичких група. које отворено и без зазора већ уз одобрењејавнога мњења маџарског и маџарског народа исто то траже, за исто се то боре. Та је борба тако популарна тако типски пзраз најинтимнијих н најпространијих тежњи маџарскпх, да она постаје заразна чак и за странке п људе, које су биле ван домашаја таквих радикалнпх струја. У борби око обновљ>ења државне погодбе између Аустрије и Угарске маџарски озбнљпи државници ие устручавају се да наговесте аустријским меродавним круговима, како ће они тражити, истпна принуђенп, маџарску царинску самосталност. Ово нису били демагози и неозбиљни надриполитичари но државници чија су имена позната и призната и ван Угарске. Ни сам бившп министар председник Сел пије крио, да је за царинску самосталност, ако не буде могућности да се повољно сврши државна погодба. Када је пптање о царинској страни погодбе бар провизорно повољно свршено, онда опозиција није хтела пропустптп друго важно питање а да не акцентира народне маџарске тежње. То је било питање о војсци — тражећи маџарску војску, маџарску команду, маџарскп језик. Борба која је око тога постала а у којој је још у почетку часно пало министарство Селово, била је не само значајна и интересна као борба између владе н њене странке с једне п опозиције с друге стране, већ значајна и ннтересна што је то био први јаван, организован по-