Delo
X Р 0 Н II К А 433 кушај за остварење тих пнтимних тежњи маџарског племена, значајна н интересна као први моменат у даљој борби за стварање самосталне маџарске државе. Значајна још и у томе, што је симпатичкн поздрављена и подржавана од маџарског јавног мњења, п што су својим симпатијама уз ту народну струју стали п озбиљни елементи, имена државннка и политнчара. Та борба била је искушење, проба за дуализам, на колико је солидној основи сазидан, кад се после двадесет и толико година почиње сам рушити. Победа опозицпје имала је да значи ликвидацију дуализма. Аустро-Угарска не би више била нн велика сила, ни једна држава, било бп од тада Аустрије и Угарске! Стога је круна тражила човека, који ће ослонац дуализма либералну странку, растројену и бескуражну опет дићи, који је познат као одани поборник садашњег државног система и као човек одан династпји, — тој једипој центрипеталној сили Аустро-Угарској што држи оно шаренило од народности њених. II круна се није преварила у Стефану Тиси. Он је жилаво, са самопоуздањем и самоуверењем, ишао полако корак по корак своме циљу, — прелазећи преко омањих неуспеха и пораза у парламенту. Напослетку је он успео. Када је он после толнко - месечне упорне борбе остао при своме и на нослетку био решен да, повративши дисциплину и једнодушност у либералној странци, која има импозантну већину, наметне нарламепту нови пословник, ио коме нема више опструкције, — опозиција је легла. Она силна агитација опозиције, одлучност и кураж њена — све се то бедно срозало пред енергичпнм Стефаном Тисом. Опозиција је покушала да се не наметне нови пословник обећавајући да ће, за тај уступак Тисин пзгласати закон о регрутима и буџету. Тиса је тргао свој предлог а опозиција је одржала своју реч. Ех-1ех, — стања више нема, опструкција је угушена, н у ^ гарској је повраћено нормално стање. Ових дана свршени су и последњн предлози владнни, који су повратили нормално стање и парламенат поново увели у правилно функционисање. Као да свега онога^чуда од агитација, делегација и ратоборних пзјава није ни било, као да је све то била каква позоришна слика, све афектирано, ништа озбпљно! Па ипак не I варали би се у озбиљности тежња маџарског народа, којн би тако мислили. Еорба је одложепа јер маџарски чарод, по свом урођеном политичком ипстпкту, осећа да је још далеко моменат за победу. Можда у душн то осећа чак II велика множина владпне странке! л>.