Delo

КРИТИКА И БИБЛИОГРАфИЈА 435 То је преглед те „Историје срп. књижевности,“ и сад ћемо поћи од периода до псриода, од одсека до одсека, да их детаљније прегледамо. У уводу говори г. Грчић о старословенском језику и вели: „Стари словенски језик био је језик засебнога народа, ко.ји је у VI. веку после Христа живео на левој страни Дунава у данашњој Румунији и Ердељу... Стари словенски језикјс после X. века изумро са живих уста, остало је од њега само историјских споменика.. Из ових речи не знамо ништа и ништа не можемо закључити, т. ј. не можемо рећи ни откуд потиче стари слов. језик, јер нам сс ништа поближе не каже о том народу, „који је у VI. веку после Христа живео на левој страни Дунава, у данашњо.ј Румунији и Ердељу“ и где је тај парод био до X. века. Осим тога, откуда се зна, да је стари словенски језик, језик баш тога народа? II где се тај језик говорио до X. века? Из овога што нам г. Грчић рече о старословенском језику не видимо ништа, до то, да није читао темељитога дела Јагићева: „2иг ЕШбЊћипо-бо-езсМсМе с!ег 1агсћеп81аУ18сћеп 8ргасће“, а овамо хоће да пнше и о њему. Даље се говори о сачуваним споменицима старословенског, бугарско-словепског, српскословенског, и руско-словенскога језика. Ту пије споменуо, а требао је споменути Вуканово еванђеље, које је писано концем XII. века у Рашкој; даље је требао споменути Гајтлеров ЕисћоМедит и РбаИегшт бтаШсит. После сри-словенског еванђеља спомиње повеље Кулинову и Ст. Њемање. Ове повеље не спадају овде, али кад их је већ споменуо требао их је ставити пре еванђеља као најстарије ћирилицом писане споменике српске, што су нам се сачували; а уз то је требао споменути и натпис, на гробу цара Самуила из године 993, као најстарији за ћирилицу уопгате. За Никољско еванђељс вели Грчић, да га је издао Даничић у III. књизи 81аппа, а то није истина. Даничић је издао то еванђеље у Београду 1864., а у III. књизи 81аппа говорио је Даничић о т. з. „Хваловом рукопису,“ што се чува у Болоњи и штамиао је неке изватке из тога рукописа. „Никољско евапђеље“ н „Хвалов рукопис“ није једно те исто, већ два дела, и ако је обадва писао Хкдлк КрКСТШШШ). Истом после овога говори Грчић о почетку писменостн код слов. народа, о хришћанству и о Кирилу и Методу. По каквој је то методи, пе знам? Свакако требало би најпре говорити о том, па онда о старословенском језику и споменицима. Што се тиче садржаја, Грчић нам није ништа ново рекао, већ скратио оно, што је рекао Шурмин у својој „РоујебИ кпј12е\ позИ.“ Шта више, ми по Грчићу