Delo

X Р 0 Н II К А 275 циповали од Рима. Папин је ауторитет и утицај постајао све мањи, тако, да је на послетку ограничен и сузбијен у природније му границе. Кад је свршено уједињење Италије папство је изгубило и последњу подлогу, на којој је, макар и у самообмани, могло зидати снове о повраћају изгубљене власти. II за све то, — што је папство оправдано снашао историјски удес са толиких грехова његових, оно криви краљевину Италију. Иапство с тога не може мирно да гледа како католпчкп владари посећују талијански краљевски пар, јер у томе види признање свршеног факта : укидање светске папске власти. II до сада су католпчки владари савесно штеделп осетљивост папину уздржавајући се од посета талијанскоме краљу. Али, председнпк француске републике прекршно је овај обичај католнчких владара. II ако путовање председнпка републике није било намерно изазивање Ватикана, дакле нарочито припремљена демонстрација, већ потреба новога правца у односпма француско-италијанским, који су се знатно поправили у последње доба, — и ако је председник републике из свију обзира куртоазпје, кад других и ие би бнло, морао вратити посету италијанскоме краљу, на двору папскоме узело се то као демонстрација противу шефа католичке цркве. Свакако да је црквена полптика француске републпке у последње доба могла само изазвати н створитн нерасположење у Ватнкану. Али без обзира на данашњу црквену политику француске републике, Лубе, као председннк републике, шеф једне демократске државе, није се могао и смео нонлашити од негодовања папског те да с тога запоставн н интересе земље н погазп обзпре учтивостн. Посета је бнла дакле нензбежна. Ватикан је опет за то протествовао. Кардинал Мери дел Вал, канцелар паппн, обратпо се француској владп нарочитом нотом, у којој су пзложене незгоде путовања председниковог. За тим је — у главноме псту ноту у облику циркулара саопштпо свнма папским послапицпма — нувцијуснма на странп. Али за све то јавност није знала, докле од једном један парнскн лист не донесе садржину овнх нота, — у маломе нзмењену. Како је тај лист бно клернкалнн, с правом се веровало, да то ннје учињено без зпања папске курнје. Дотле је н могао остати овај протест напни као ннтимна ствар француске владе и Ватикана, али од како је избно у јавност, ннје се мо13