Delo

II 0 Е 3 И .Ј Л 295 Сетих се да смо заједно покаткад Желели 'ваку дневну полутаму II загрљени дивнли се бури II миловањем разгонили чаму; Сетих се за тим промучених дана, Вечери сетних и страсније' ноћи, Па када мисо на растанак дође Бол ме обузе самца у самоћи. II двије сузе у то кишно море Скотрљаше се и нигде их није 0 кад би могле успомене моје Утонут' тако к’о те сузе двије! Ужнц(\ Пијетро Косорик Ј Е Р М Е Н И — П. К. Лворов-в Изгнаници тужни... Одломцп ништавни Рода што роди народ мученик. Сирота деца робиња кукавни', Велика жртва на пуст жртвеник Далеко од дома у туђину збранп, Носећи само терет судбе своје, Испити и бледи пнју у кафани II певају, н.у ко да кроз сузе поје. Па ннју — пијућн јадпи забораве Прошлостн муку, садашњостн јад, У црно вино мрачна лнца даве Спомене црне на жнвот н пад. II болан дух ће у груд'ма заспатп, Ишчезнут’ н мајчнн страдалничкн лпк, Клонуле главе неће тад' .слушати Последњи за иомоћ где пх зове крик.