Delo

зок Д Е Л 0 На и сам се Мујо изми.јенио. Ето нема му више од педесет. а већ прогрушо, браду запуштио и чалму завно од како је изишб нз суварија; бркови, који су некад доста номагали да се Мујаги чини виши ихтибар, сад се отомбољили... У лнцу внше поцрнио и смршо, али очи... Е оне сујош задржале онај стари заптијски поглед, а подмукле ко и прије. Ето шта врнјеме чпни, колико човјека измијени!... А нема више од пет, шест годипа, како је Мујо први пут дсшб пјешке из наије, из Рожина (а мркова други узјахб), па у конак под инстинтак. Пошље га стрпали у кауш и предали га па мешћему. Имао је Мујо и достова под главом... II вала су чинши гаирет и на њега да се мало отрпи, а молили и кадију и ка.јмекама, чак и мутесарифа да потегну мало на Мујову страну... Али, зар ето... таксират, судбина... Мулазим. некакав Стамболија, на Турчину своме потурн ногу да се саплете. - Зар оно Турчин — говорио би Мујо — убила га пушка каурска?!... Оно је Вла, болан Вла!... Нити клања, ни иде у џамију, ни пости рамазана, а вала-и-била, видијо сам га у Павловнћа магази, ђе и вино пије... Па кад ш њим егленишеш, све му је, демек, под каурско... II тај „Вла“ мулазим отписа на бинбашу, те се Мујо, пошто одлежа два мјесеца, за навијек опрости с конаком. Опет да му није било достова, оћерали би га и у Ушћуп. II од тада је Мујо стао да живи другијем жнвотом. Кућа му је била близу касабе, једно три черека сата далеко, није више, па то му је ваљало. Још и његов рахметли бабо рачунао је због тога себе у касабалије, па ни Мујо ннје дао друкчије. Треба ли коме коњ под кирију, да му прегони ја камен, ја пијесак, ја што друго, Мујо би оправио Асана да се погоди. А већ кад за коње нема другог посла, онда је и товар, два дрва за увар. Више од двије године није силазио у касабу, на и ако је био касабалија“... Било му је тешко да прође поред конака, а ако сиђе у чаршију има свакојака свијета... Бит’ у царском измету, за сав дуња да ти ко да, не мош јопе’ сваком акли бити, говорио је Мујо. Кад изиђе у чаршију нађе се какав хаирсуз, па викне из буџака: