Delo

М У Ј А Г А 309 — Ђе је, Мујо, Петрија?... Како ти се свиди Влаиња?... Па, ко ће то поднијети?... • Али се ни Мујо пије могб одвојити од осталога свијета. Морб је и он да се опет мијеша с људима... Дирали га, дирали, па огуглб. Али му опет није сведно... Кад би ко изишб на сриједу, па му што рекб, расцупб би он њему паљкушу, па макар одма добијо „калаи-бент“... А овако... буџак је буџак. Оно, истина, ако и Мују ко падне шака у буџаку, више му не треба. То зна најбоље Авдо, екмешчија, који и сад пред кишу привпја студену крпу на леђа. С Власима, ђе је гођ могб, није стио да има никакве каришме. Ако би Асан коме Влау и продб дрва, Мујо бели пе би; прије би их вратио кући. Но, опет није он рају заборавио. Од коња и њихове зараде танка вајда, а и ђечице се понабрало, ђутурице нестало из суваријскога вакта... А кад се какав влашки во „сефлуком“ нађе у Мујовој појати — „увати га у зијану“, или кака кобила одфирари отуд из Србије, па нађе уточишта код Муја, е онда је друга ствар. Таква каришма није никако из Мујова тевтера била префашана. Кад би већ до касабе, срете га нови зантија Мнликко, што је сад јако уљегб по „новоме кануну“. Да је могб Мујо, обишб би га да се с њим не сусретне, али не може. — Сабалајросум, Мујо, рече му Мнлинко. — Зосум!...1 проциједп Мујо кроза зубе, тек да му нешто оџевапи, набра чело а не шће ни да ш погледа. — Ти Мујо, богме добро натоварпјо... Колико мош узетн за та два товара?... ноче Милинко, да би само мало с Мујом проегленисо. — Глај свога посла!... Што пнташ кад ннси муштернја? оџевапи му Мујо осорљиво. Виђе Милинко да се с Мујом не да егленисати. — Пске, пеке Мујо!... иа размину. — Е бака ти де, мисли Мујо у себп, знам га добро, поћеро сам га у конак за верђнју толнко пута, на сад н он уљего у 1 „Зосум“ мјесто „Алах-разосум (разн олс'н“), што значп: Бог тп помог<>: Фанатпчнији Мусломанп неће Хрншћаппну одговорнтн „Алах разосум“, него ово „Зосум“, што нпшта не значн.