Delo

шнм нндустрпјама не би царински савез нанео штете.1 Пмајући исте потребе, а једнаки у прнвредној снази, ми смо у погледу индустриског развитка постигли сличне резултате. Кад издвојимо фабрике дувана, цигар-папира, жижица и осталих предмета чија је пронзводња у Србији монополисана, према последњнм статистичким подацима1 2, у Србији има 235 фабричиих предузећа, са 3261 радником и 20—25 мплиона динара сталног капитала,3 у Бугарској пма 236 фабричних предузећа са 5940 радника и 25,633.000 динара сталног каиитала. Према томе, нема опасностп да бисмо у царинском савезу који би дао слободан прелаз прерађевина, ми довели до пропасти Бугарску, или Бугари нашу индустрију. Подједнаке јачине, оне се могу напоредо развијати. Само нонека трошна предузећа, која сада. животаре и захваљујући царннскоме зиду просто експлоатишу своју околину, пропала би услед живље утакмице, а друга способна за нов живот, добивши нову потрошачку област, кренула би свој рад још уснешније. Уз то, старе п богате немачке и аустро-угарске фабрике ос-етиле су потребу да се удруже, картелирају, како би што сигурније сузбиле стран увоз и добиле нове снаге у завојевању ванграничних тргова. Зар није природно да би ту исту потребу осетили и српско-бугарски предузимачи? Зар они неће увпдети, колико би им тада лакше било да се 1 У једном чланку који је изишао у белгиском лпсту „МопНеиг <1е 1аРес1егаЦоп ће1§е“ (од 10. маја. ове годпне) црепоручује се закључење царпнског савеза између Белгије и Холандије. Разлози који се ту наводе потсећају на разлоге којп се могу навестп у корист срнско-бугарског царннског савеза. Истпче се. како не постојп ппкаква опасност од веће утакмице међу домаћпм произвођачима, док је утакмпца са стране постала ће бити веома врло опасном. Уз то, савез би повољно утпцао п на извоз обеју земаља. који отежан будућим тарифама. 2 „Списание на б-влгарското Икономическо Дружество“ 1901 год., књ. 4 и 5, стр. 223. „Статистички годишн.ак Кра.вевине Србије“, V. књ. 1900. етр. 279 и др. 3 Нема тачних статистпчкпх података о томе, колпко .је сталног капитала уложено у српска фабричка предузећа. (То је најбољп доказ. да се код нас још пије озбнљно мислило на уређење унутрашње нрнвредне политике, јер се на њу не може озбил.но нп мислпти, док се брпжљиво не прпкупе сви статпсгичкп подаци, који ће датн тачну слику о садашњем стању нашег иривредног развитка. У недостатку тих података код нас се пе зна пн то, каква су усиеха пмалн разни покушајп да се ноједине привредне грапе унапреде). Статистпчки Годишњак даје нам само податке о каппталу уложеном у ниваре (2,659.000 дпн.) и у нарпе и вештачке млипове (6,141.000 дин.). Горња, приб.тижиа цпфра паведена .је на основу личпог испитивања.