Delo

ЦАРИНСКИ САВЕЗ СРБНЈЕ II БУГАРГКЕ 327 одупру туђинскрј навали, н под колико би бољим погодбама могли организовати свој нзвоз? Тако картелом спојени, домаћи произвођачи напустилп би међусобн.у утакмицу, да са што впше снаге стану на супрот страној, било на унутрашњим, бпло на спољним трговима. Једнакост положаја према туђннству јавља се као природна последица те наше културне и привредне сличности. Не само да српска и бугарска индустриска иредузећа стоје по својој јачини врло близу једна другима, него, ствар веома важна, у главном исте индустриске гране развиле су се у обема земљама, И у Бугара и у нас, с погледом на јачпну производње, заузимају прва места: нарни млинови, пиваре, фабрике текстилне индустрије, индустрије кожа, алкохолних пића, ћерамичких производа, итд. Према томе, обе земље имају исту врсту производње да заштићују, и у истом обпму. Наше спо.љне трговнне самнм тим упућене су истим правцем, а наше аутономне царннске тарифе могу се само у детаљнма разликовати. Кад се још има на уму, да имамо исте прнвредне супарнике (Аустро-Угарска, Немачка и Енглеска, најјачн увозници индустриских производа у обе земље, унеле су у периоду 1891—900, просечно годишње у Србију 69.1%, а у Бугарску 68-0% целокупног увоза),1 а да 1 У периоду 1891—900 увезла је свака од ове три земље, просечно годишње: У Србију у Бугарску хиљ. динара о/о хиљ. дипара о/о Аустро-Угарска 22,967 56,8 24,703 32,6 Немачка 4,942 12,2 8,889 11,7 Енглеска 4,350 10,8 16,803 22.2 (Кир. Ј. Попови, СравинтелепЋ Преглед на ввпшнага п.рговнн на Ромунин, Гтфцшг, Стфбин и Бвлгарин. Спиеание, 1901. год., књ. 9 н 10 етр. 688.). А за последњих пет годпна (1898—902) кретао се увоз пз тих држава овако: У С Р Б II Ј У 1*98 1899 1900 1901 1902 ХИЉ. : о 0 ДИН. | хпљ. днн. % хи.в. днп. 0'0 хнљ. 1 0/ ДПН. 1 4,1 Ч о/о ДПИ. | Аустро-Угарска 22,965 55,88 27,437 59.13 25,529 47.30 23,166 !52.85 25,019 55,83 Немачка 4,282 10,42 4,792 10,33 15,015 27,79 6,831 15,59 6,798 15.17 Енглеска 3,837 9,34 5.732 12.34 3,1 14 7.00 3,931 9.14 4.410 10.74