Delo

ХИНЕОКА ЛИРИКА 361 словом: Тсу-Сзе — Елегије из земље Тсу. Био је министар, но вазда више песник но државник; доцније, стали су га гонити због његовпх слободоумннх начела и најпосле би збачен са тога места. Он је наиисао многе сатире исмевајући у њима режпм тадашњег .доба. Најрадије је ппсао песме у алегорији. Пз његове једне такве несме, навешћу прим<*ра ради носледњу строфу. Она гласи: „Нико не зпа за дужности вољу II ја још јацам на оншту невољу.’ Где је владар, да врливу штити, 0, Фепг. Теои веран у смрти ћу бити!“ Фенг-Хиен био је један великодостојник хинески, којн је својевољно скочио у реку да се утопн. Песник нам у горњој песми обећава, да ће то исто учинити. Ко би му веровао? Шта све песници не обећавају? Но не грешнмо. Кпо-Пуен беше један од онпх ретких несника, који је певао само оно, што је истинскп осећао и који је искрено казнвао оно што је мислио. Све што је певао, он је и својнм делима и својим животом потврдио. То беше прави песннк родољуб, који је жртвовао својој домовини, положај, достојанство, спокојство и мир, па на послетку и сво.ј — живот. Кад је видео, да његове опомене п његовн сав<*ти осташе безуспешни, кад се увгрио, да њ<тови, родољубнво-тужнн узвици, од.јекнуше преко бескрајних просторија његове отаџбине, као глас вапијућег у пустињи, ово поштено срце, не могаде дуже да издржи. Да не би доживео и својим очима впдео како му отаџбина тон<’ у пронаст, он је пре ње желео да потоне, он се предаје бурним таласима реке Мен-Лео н несгаје га. Али помен његов прежпве сва бурна времена п оставн за собом внше од двадесет дугих векова. Име његово ето још и данас жнви у хинеском народу. Народна легенда овековечпла је његово име и обесмртила његов дух, који у виду воденог духа са народом живи п другује. Сваке годнне редовно, на дан његове телесне смрти, са свију крајева далеке земље, многобројан се народ стиче к реци Мен-Лео и на оном месту, прнносн му жртве паљенице. У мрачним, кишовнтим јесењнм ноћима дух се његов јавља народу а његов тугујућп глас* меша се са фијуком јесењег ветра. Много дугпх столећа раздвајају ово старо хинеско класично доба — време Кио-Пуена и Конфучнјевих песнпка