Delo

876 Д Е Л 0 и шантава... Па са.м лијепо све прод'о, што сам нм'о. Нродо све и потрошио. Сад немам ни грошића, нн парице, нитн воринтице и сад сам дош'о да вбђе преживим... Стојан скочн н наднесе му се над главу. — Несретнпче, зар сп све прод’о? — викну. Све, — одговорп Јован мирно. — Ђе би се ја мислио са онлнком земљом?... Ја кад имам ворпнту у џепу, мислим се ш њоме н не могу мпрно заспат', док је не потрошим, а како ли би спав'о мислећи о земљи? — Па имаш образа, да то причаш? — цнкну Стојан. дрмусајући га. Јован диже главу н погледа га попријеко. Немој се тп, буразеру, издирати на ме, јер ти ја нијесам жена, — одговори. — Ако си и газда, нијеси ђендар, па да те се бојим. Ја дош'о лијепо, да се разговоримо к'о људи, а ти ме дочекујеш к'о Влах с коца. Какав је то адет? — Бре зарадио си да те удавим, распикућо једна, — брекну Стојан, искезивши зубе као раздражено псето. — Утући те треба к’о пса... Јован стиште своју велику, рањаву шаку и показа му је. — Имамијанешто топузине, што рек'о Краљевић Марко, — дочека. — Ако ме дофатиш, биће ти: колико си мене ударио, толико ћу тебе ударити и још три пут толико... Нек читав евијет чује како су се буразери лијепо састали и поздравили! Стојан се пзмакну и скрсти руке. — Па шта ћеш овђе, несретни сине? — запита блажије. — Мислиш ли, да се овђе о води живи? — Чепркат' ми је и вбђе н на селу, к о и пијевцу, — прихваги Јован. — А вбђе си ми и ти, буразер, па ћеш мп н ти упрнјет' у кола... Стојан рашири руке према Анђи и погледа је. — Шта ћу сад с њиме? — запита. — Образ ће ми оцрнит' пред људима. — А јеси ли икоме овђе казив'о, да си брат Стојанов? запита Анђа Јована, благим и меким гласом, правећн се, као да ннје чула Стојанова питања. — Нијесам још никоме, — одговорп Јован. — II нећеш ни казиват? Јован заврти главом.. — Тхе... како се погодимо... Можебит’ п да нећу.