Delo

378 Д Е Л 0 беспослици (.јер магазу инје отварао), разговорити с киме и распитати се за неке ситнице. А иза подне отишао је чак у Катину механу. Најприје се добро распптао о Бошку: куда иде, како ради, н у којој ме* хани највнше пије? Кад су му казали, да онај готово никада и не одлази од Катина Страхињића, осмијехну се и одмах крену тамо. — Одавно и нијесам пи био у механн, — проциједи кроз зубе, — па треба да се данас оде. С Бошком се свакако морам разговорити... Не љути се, зар, и сада на ме, па ће ме саслушати, осим ако му Роса не буде причала... Ту се замисли мало, па одмахну руком. Није му причала, — осијече поуздано. — Жена никад никоме не прича о 'наким стварима... А Роса баш неће прнчат' ннком, па ни Бошку. Механа је бнла готово сасвим празна, кад је он уљегао у њу. Само су онп бегови, познати бегови, сједнли за евојим асталом и, из кахвенога ибрика, испијали ракнју. За другим столом сједили су полунијани: Бошко п — Јован. Угледавшп Јована, Стојан одиже штап, као да ће га ударити. — Зар си заборавио, да сам тн наредио, да се одма врћеш у село? — оштро запита. — Лијено је мени и вбђе, кад се има пара, — одговорп Јован, не мичући се. — Несретниче, зар се нећеш нн враћати? — Јок ја! — II измамио си ми паре, па слаго, угурсузе? Ја нијесам ништа слаго, — дочека Јован. — Мени се боље свиђа шехер, вего село, а хоћу и тебе да се нагледам. Драг си тн мени, буразеру, к?о душа моја и нећу те оставит' без велика сијасета... Стојан је видио, да би узалудно било и дал.е разговараги г • •Ч1Ш н нрепирати се с њиме. Окрену му леђа, па прнступн Бошку н ухвати га за мншицу. Бошко, хоћеш ли да проговоримо неколике ријечи насамо? — запита. Бошко отрже руку и окрену главу од њега. — Што ћу ти ја? — осијече. Требаш ми, — дочека Стојан меким и благим гласом. А твој је нос’о и ради се о добру твоме и твоје ђеце... Ја њима