Delo

382 Д Е Л 0 се. да увпјек буде блнзу ње, да је посматра, наслађујућп се мишљу, како ће брже доћи врпјеме, када ће му се морати да покорн. Бошко је већ био у његовим рукама, ухватно се као муха V паучнну, н не би се могао искобељати, све кад бн бпо п већн мајстор него што је. II тако ће лијепа Роса скупо платити онај шамар н сузама својим опраће га са његова образа! Ипак је Стојана у цркви љутило то, што њега, као велнкога газду и трговца, ннко нпје хтио ни нонудити, да се измакне мало напријед од врата п да сједне у сто, као што су сједиле неке остарије газде. Нарочнто се љутпо ради тога, што је у првоме и најугледнпјеме столу сједио газда Радован, мрски газда Радоваи, којп хоће да се истиче свуда и на свакоме мјесту. Додуше газда Радован био је предсједнпк црквене општпне и као некн првак народни, али зашто да се баш он толико одваја од осталих људи? II Стојан је увнјек, враћајући се из цркве, дуго размишљао о томе и кидао се јаче него прнје. Сад је почео увпђгти, да није довољно ако човјек има много новаца и добара, иа да буде угледан, поштован и крупан. Треба ту и пешто друго, нешто... и Сгојан није могао лако смислити, шта још треба? — Ама нли ћу се упропастити, или ћу га нрестигнути на свијем мјестима, — опет је говорно сам себи. — Зар ја да стојим поред врата к'о бакалчић какав, а он да се у столу курисава?... Шта је он?... Ко ,је?... II њега да свијет више почптује п да га више слуша него мене!... Неколико дана Стојаи се сашаптавао о томе и са газдиницом Анђом. Питао је за савјет п молио, да му каже начин, како бп газду Радована потиснуо и из црквенога стола? У трговпии га је прилично нотпснуо, још само да га побиједи ту, па онда да буде сретан и свуда први!... Газдиница Анђа слушала га .је пажл.иво, алн није знала ништа смислити. „Ти си паметнији, на ти и мисли“ говорила је, „а ја сам женска глава и не разумијем се у те послове"... Кашње се Стојан обрати бакалу Марку и Јегуљи. Онако, нз даљега, поче их искушаватп: шта онн мнсле о газдн Радовану, као о човјеку? Добивши од обојицс по газду Радована врло неиовољне одговоре, Стојан стаде да га напада и као предсједника општине. Прво поче нанадати на учитеље, како су бијесни, охолп, како неуредно живе н не пазе на школу. Наведе и неколико примјера: како је учитеље затицао у механи