Delo

ИНТЕРВЕНЦНЈА У МЕЂУНАРОДНОМ ПРАВУ 391 у Ћутахи аранжман, којим је, по саветима Ннглеске и Француске, Сирија била уступљена Мехмед-Алији. Тиме .је главни циљ енглеске дипломације постигнут п одлазак руске флоте убрзан. Али тим привидним својим успехом мало се је она могла похвалити, пошто су Руси иошавшп 10. јула однели са собом и тајни Пнћар-искелиски уговор о одбранбеном и нападном савезу с Турском, који је само два дана пре тога био потписан. На основу тога уговора, који .је био закључен између султана Махмуда п графа Орлова, р.ускога носланика у Цариграду, Русија се обвезивала да брани Турску и на суву п на мору, под једином ногодбом с њене стране да затвори Дарданеле кад Русија захте. Енглеска је била запренашћена кад је сазнала за то, што је на тако прост начин изиграна. Мало те нпје због тога објавила рат Руснји. Но најзад, на наваљпвање Метерннхово, она се реши да сматра уговор као мртво слово, претварајући се да .је не интересује, а очекивала је међу тнм згодну прилику да јој се освети. Прилика се за то јавнла у скоро. Постпђен п понижен због ћутахискога уговора Махмуд, на наваљивање Енглеске, којаје била главни узрок закључивања тога уговора, поверно је знатну војску свом великом везиру, ренегату Хозрев-паши. Овај тек што је срећно свршио експедицију против Курда, жељан да учинп услугу своме суверену, а по највише да још внше прндобпје његово поверење, прихватио је радо учнњени му предлог, те је 21. августа 1839. год. турска војска прешла Еуфрат. Али пошто је 21. јула исте године оиа претрнела .јак пораз у пољу код Незипа, а флота се турска придружила миспрској, није впше ништа стајало на путу Пбрахим-паши да пређе Тавор, за што је већ био и готов. Турска је у том моменту била у жалосном стању. Султана Махмуда, који је у том међувремену умро, наследио је малолетни Абд-ул-Меџнд. Турска, без војске, без флоте, н без финансијских средстава, била је остављена на мплост п немнлост нобедночеву. На молбу дивана упућену Русијп за помоћ на основу Инћар-искелиског уговора место једнога дотрчало је впше бранилаца. Енглеска која је пзазвала рат, водећи рачуна о својим ннтересима, била је прва која је унутнла своју флоту у сиријске воде. После дугнх неуспешннх преговора њена флота, пошто је заузела Акрски Св. Јован п пошто .је потукла мнспрске трупе, стигла .је нод АЛександрнју, у цељп та занлаши