Delo

ИНТЕРВЕНЦИЈА У МЕЂУНАРОДНОМ ПРАВУ 393 и пре“, тражили су од православних још 9 олтара поред 19 које су већ имали. Латини се у тој борби обратише и Француској. Турска, на ;захтев француске владе, одредила .је у договору с њом мешовиту комисију од Грка и Латина. Резултат нстраге био је неповољан по православне. Ови се пожалише руском посланику у Цариграду. Нота цара, заштитника православних, на основу Кучук-кајнарџиског уговора, којим је он тражио васпостав.Л;>ење ЛаНш џио-а, имала је то дејство, да се растури комисија и да се поверн пстрага турскрј комисији. Тако, питање чисто верско, уплетањем Француске п Русије, добпло је политички карактер. На протесте француског посланпка у Цариграду, турскн је министар обећао да ће сам извпдети ствар н да ће узети у обзир уговор од 1740. Руспја опет, у намерн да отежа ствар изазивањем нових заплета, послала је у Цариград генерала Менчикова, док су се њене трупе ириближавале турској границп. У пркос рускпм околишењима права мпсија Менчиковљева није се могла сакритп. Одмах чнм је <>н прпспео у Царнград настала је министарска криза. Руски изасланик, п ако је отворено радио на пптању светих места, тајно је тражио да се се обновп Инћар-искелијски.уговор са тежим погодбама по Турску и забранио је турском мнннстру да говори француском н енглеском посланику о томе, под претњом да ће објавити рат. Русија .је том приликом обећавала Турској помоћ од 400.000 војника п своју флоту, с погодбом да Турска стави под њену заштиту целу православну цркву, да да пзвесне световне повластице патријарсима у Царпграду, Антпохпјп п Александријн; и најзад да ни један владпка не сме бити ни напменован нп отпуштен без пристанка рускнх посланпка у Цариграду. Пошто је днван одбио те предлоге, Менчнков је напустно Цариград. А 31. маја 1853. г. Висока је Порта примпла руски ултиматум на предлоге Менчпковл.еве с претњом да ће руска војска ућн у Влашку, ако Турска буде одбпла те захтеве. Одговор турски био је негативан, те зато руска војска упадне у Влашку док је флота пошла к југу. Али кад је већ руска војска 3. јула 1853. год. заузела Влашку а флота победила турску код Синопе, Француска и Енглеска нису могле внше остатн неутралне. С тога оне наредише својим флотама да се упуте Босфору. Кад су ове ушле у Црно Море п кад им.је Вусија тражила нзјашњење за њпхово нрнеуство, савезннцн одговорише ултпматумом, којим