Delo

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА К. Ноегпеб. па$ ЕгсПзећеп уоп ба1опЈкЈ ат 5. ЈиП 1902. ипП с!ег 2и$аттепИапд Пег МакеПопЈбсПеп Већеп тК сјеп 1ек1опЈ$сћеп Уогдапдеп |'п с!ег ВПосЈоретаббе. (МК 1 Каг1е ипс! 14 ТехШ^игеп). МИДћеПип^еп с!ег ЕгсЈћећеп('ошшЈббЈоп с!ег КаЈбегћсћеи Акас1ет1е с!ег МизбепзсћаКеп ш Миеп. Кеие Ео1д-е. МТеп, 1902. На десетак дана после овога земљотреса, који се, по нашем календару, десно 22. јуна 1902. год., у Делу је изишао о љему нзвештај г. Петра Јанковића, тад. приправника српске гимназпје у Солуну. Извештај је овај управо једна студија о томе трусу: у њему су изнета ироматрања, која је чинио сам известилац и која су, нема сумње, ооља од свих других проматрања (изнета су и нека проматрања, добивена од других лица), утврђеп је па основу ових проматрања епицентар земљотреса и пајпосле је објашњена тектонска прнрода његова (в. Дело за јули 1902. год.). Када је доцније дошао у Солун, као нзасланик бечке академије наука, г. Р. Хернес, проФесор геологије и палеонтологије на градачком универзитету и најбољи данашњи стручњак за земљотресе. он је овим извештајем г. Јанковића имао већ готово свршен посао. Нпак је г. Хернес нутовао мало но околипи Солуна, правио сам проматрања, уверио се у истинитост проматрања г. Јанковића и других лица, од којих је накнадно добио извештаје, и као резултат свега тога напнсао књигу, коју хоћемо да прикажемо. Књнга ова пије ништа друго до миого опширнији и мало боље сређен извештај г. Јанковића: покрај нроматрања г. Јанковића, г. Херпес је унео и нека своја проматрања, затнм проматрања другпх лица од којих су нека штампана у X. Р.