Delo

424 Д Е Л 0 јачн и јачи што се иде са С на Ј, а да су највећи у приморским македонским крајевима.1 Данашња њихова активност види се мало впше само на раседима, а врло добро се оглсда у земљотресима и у многим термама. За терме г. Хернес помиње Г)г. К. Естрајха, који мисли да је „дупла долина“ (ОорреШ1а1) Вардара постала услед раседа. Ио мишљењу Естрајхову садашња главна долнна Вардара је велики салом, који на обема странама има трахита и андезита у великој мерн. Споредна пак долина (ХеИеп1ћа1), управо споредни расед, на левој страни Вардара, скоро је права линија, дуга 85 км., и она спаја терме код Катланова, Новог Села и Бањског у Струмици. Из овога Естрајх изводи с резервом хипотезу: да ове три терме леже на једном раседу, „термалној линији“, која можда иде па ССЗ до Ибра и на ЈЈЗ до Лангазе.1 2 За ову хипотезу Естрајхову проФ. Хернес налази потврде у томе што јс земљотрес од 22. јуна занажен интензивно у бањи код Бањског, и због тога, као што смо раније навели, наставља он своју 81оззПше од Дојрана преко Беласице и спаја је са Естрајховом, „термалном линијом“. Ну што Беласица на том месту није иробијена никаквим видљивим раседом, то ништа не буни г. Хернеса, јер он мисли да је расед подвучен дубоко испод гребена Беласице н да не стоји у вези са њеним орографским правцем. У књизи има 11 лепих ФотограФских снимака и слика, које већином представљају зграде, оштећене услед земљотреса, а на крају књиге додата је једна карта, на којој су означене области, пострадале од труса, нарочито је означен епицентар, у коме су Бувезна и Аракли. Р. Д1 ОЈе 1ек1ошбсћеп Уог^ап^е т <1ег КћоОоретабве. стр. 18. и 19. 2 Ог. К. Оеб1ге1сћ: Већга^е хиг Оеотогр11о1о#Је уоп МакеНошеп А1)ћ. <1ег к. ип<1. к. деоЈЕггарШбсћеп Оеге1бсћаП јп \\'јеп. IV. В(1. 1902. Л* I., стр. 118—119.