Delo

II све мртве... па и жеље! Чини ми се кад бих плако То би било тек весеље! ...Али суза баш никако. Каткад само душом плине Успомена и маглине Засниване моје среће, II задрхти биће цело: Пз даљине шум се креће Разлива се у опело. Ја га слушам дуго тако, Немислећи откуд дође. Успомена душом плине, Дрхти биће — па све мине, Али суза баш никако!... ...Како брзо све нам прође!