Delo

2С2 Д Е Л 0 вели, оне, који желе да се очува република, да пођу за њим. Тако је оп највише учпнио да се Тиберије Грах убије. Као што се Дицерон ^ својем делу о држави угледао на Платона, тако се угледао на њега и у самом свршетку дела. Одступио је од Платона у том, што је према идеалној Платоновој држави изнео у својем делу онакво државно уређење, какво у истини може бити и какво је у његовој отаџбини. Па и у самом свршетку свога дела Дицерон је п поред угледања на Платона тако слободан и самосталан да се може рећидаје у том свршетку свога дела био срећнији од Платона. Платон је замислио мртваца да је оживео и да тај мртвац прича о наградама за добра дела п о казнама за рђава дела. које је видео на оном свету. Како су Платону замералп Епикуровци због тога, што је место философских доказа о бесмртности узео да му о том говори мртвац, који .је оживео, то је Цнцерон, да би му оно, што у Сцнппнову сну прича, било иетинитије, замислно сан и узео да у сну мртвац говорп о будућем жнвоту. Цицерон је изабрао сан стога, што су стари сматрали снове као неко природно предсказивање. Како „душе људи“, као што вели Цицерон на једном месту свога дела о прорицању, „кад су у сну ослобођене тела, виде оно, што не могу видети, кад су спојене с телом“, то се веровало да су снови божанска откривења и да душа баш у сну, кад је ослобођена тела, може да прими оно што богови јављају. Главна лнчност како у делу о држави тако и у Сцнционову сну је Сцшшон Африкански млађи. Публије Корнели.је Сцинион Африкански млађи био је други син Емилија Паула, а посинио га је син Сцппиона Африканскога старијега, ГГублнје Корнелије Сцинион, који је био слаба здравља, али врло учен. Његов поспнак Сципион Афрпканскп, назван п Нумантински, родно се по свој прилици 185. год. пре Хрнста. У бици код Пидне (168. год.) одликовао се н ако му је било тек 17 годнна, а 151. год. одликовае се у рату у Шпаннји, гдеје задобио н љубав војника тако, да га је главни заповедник Луције Лициније Лукул за неко време уклоино од војске. У почетку трећега нунскога рата 149. год. отиде он као трибун у Афрпку. Ту се за две године толпко одлнковао храброшћу, поштењем, правнчношћ.у н увиђавношћу да је после две године (147.) изабран за консула п добио управу над војском у Африци, којом .је ире њега управљао без уснеха Маније Манилије. Чим