Delo

СЦИПИОНОВ САН 261 / / Д * Луције Емплнје Паул, с надимком Македонскн, био је син Луција Емилија Паула, којп је као консул погинуо 216. год. пре Христа у бицн код Кане у Апулији. Емилије Паул Макебио је едил 192. год. пре Хрис-та, а затим претор и консул 182. год. Победпо је поморске лигурске разбојнике. Као старац од 60 година у својем другом консулству ратовао је протнв македонскога краља Персеја и победпо га је у бнци код вароши Пидне у Македонији у лето 168. год. пре Христа. Због тога добије и надимак Македонски. Краљ Персеј, кад му је војска уништена, побегне из Македонпје. Због тако срећнога рата Емилије Паул је триумфовао. али га оних дана, кад је триумфовао, снађе несрећа у породици: један му син умре на пет дана пре триумфа, а други на три дана после триумфа. Друга му два снна поснне породице Корнелијева (Сцнпнона Емилијскога) и Фабијева. Био је ценсор 164. год., а умро 160. год. пре Христа. Цицерон у свога Бруту вели за њега да је знао добро грчки језик п да је био добар беседник. Шта је навело Сципиона да прича сањ казује нам Макробије на једном месту у свом коментару, где стоји ово: Самога Сцнцпона пзазвала је ова прилика на причање сна, који је, као што је уверавао, дуго време тајио. Кад се Лелнје жалио на то, што Насици нису иодигнуте о државнон трошку статуе као награда за убиство тиранина (тј. Тиберија Граха), одговори Сципион између осталога ово : „Али и ако је мудрпма сама свест о славнн.м дедима највећа награда за врлину, ипак она божанска врлина не жели статуе, утврђене оловом (за подножје своје), нп триумфе с ловорикама што вену, већ неке поетојаније и трајније наградеС „Па које су то?“ рекне Лелије. Тада Сцппион рекне „допустите ми, јер смо већ трећи дан доконп“, и друго, песле чега дође на прнповедање сна, казу.јућн да су оне награде постојаније и трајније, које су, као што је сам видео, на небу остављене за добре управнике држава. Насика, којег овде помиње Макробије, то је Публије Корнелије Сципион Наснка Серапион, који ј.е био консул 138. год. пре Христа. Као великаш био је велнки непријатељ народне странке, а према том и противник Тиберија Граха. Кад је Тиберије Грах 133. године пре Христа нротив устава хтео да задржи трибунство и друге године, позове Сциппон Насика, као што Цицерон на једном месту својих тускуланских расправа