Delo

НАША ВОЈСКА И ЊЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА ДЕО ТРЕЋИ Закон о устројству војске Посао, коме приступамо у овом одељку, код нас није у обичају да се ради. Расматрање и критику војених закона наша јавност готово и не познаје. Војска и њене установе сретпије су у том погдеду од осталих установа и струка у нашој држави. Док је сваки невојени закон, и кад је требало и кад није, у јавности свестрано прегресан и оцењиван више-мање по заслузи, дотле се војено законодавство сматрало као нешто неприкосновено и неприступачно суду јавнога мњења. Ако се по кад-кад и о понекој војеној појавп и писало што, то се гшсало узред и овлаш, писало се у неколнко речи или највише неколнко редића, са којима се она тек приказивала као и свака друга појава или каква књижевна новина, коју је ваљало похвалити или јој нешто замерити. Међутим не би требало да је тако. Војска се не тиче само војске већ свих нас онако нсто као и полиција, и железнице, и судови, п школе и т. д. Истина у војсци више но игде многе ствари може и треба да зна само војска, али у њој, и поред тога, има доста и ствари, које и публика може, па, шта више, п дужна је да зна какве су и од колике вредностн. У последње спадају снстема органнзацнје, величина војске, њен облик, карактер и задатак разних установа п т.п.; затим сви јавни војени законп и уредбе, а нарочито и на првом месту осповни војени закон, по коме се ствара војска као државна оружана сила.