Delo

КЊИГА 34. СВЕСКА 3. Д Е Л О Март, 1905. год. П 0 Е 3 И Ј А први пролетн>и дан Јеси ли слуш'о песму првог пролетњег дана, Кад шуми и онија к’о младост раздрагана? Када се сунце смешн у игри топла зрака, II благ се ваздух смеши и небо без облака? Кад снује тихо ткање природа тајанствена, И буја моћ животна и чудна снага њена? Јеси ли чуо песму првог пролетњег дана, Најленшу песму што је икада испевана?... Чуј, како тица живо од некуд зацвркута, Леитир лепршајући прелеће преко пута! Гле, како испод тебе проми.ње мрав по праху, Мушица норед тебе ирозуја ту по зраку! Гукање голубова зачу се с гола грања, Из шибља страсан шапат нрвога миловања, А звонка, мила песма препуна слатке жудн Разли се по долпни из млади', сретни' груди! Пијетро Косорић 0 п о IV! Е Н А Драгана моја, тужно јечи Са лнре моје уздах бон, Песме су моје тужне речп II њнн смисао п њин тон. Дело, кн>. 34.