Delo

290 Д Е Л 0 Ја жалнм тебе, ти си млада, Невииа као зорин зрак, Свенућеш н ти с мојнх јада К'о откинути пупољак. Трпш се, драга, снажна буди, II мани љубав срца свог, Горка је срећа што ти нуди Судба човека злосретног! Куд пође са мном! Сузе моје Отроваће ти живот млад, У место мене нас ће двоје Патити од сад бол н јад. Колико само греха скрише Те груди моје, ја то знам, Милости у њих нема више, Хладне су као леден кам. Богиња правде време чека, И ти ћеш бити за подсмех, И патићеш се целог века За туђи срам и туђи грех. Тргни се, драга, снажна буди II мани љубав срца свог, Горка је срећа што тп нуди Судба човека злосретног! Пијетро Косорић УВЕЛИ ДАНИ Погледам сумртво доба Где пустош влада И тавни сјај; Где биље, к’о украј гроба У сени хлада Умнре вај...