Delo

ИЗ РУСКИХ (РУШЊАЧКИХ) НАРОДНИХ УМОТВОРИНА 293 Коломејка им је увек Била верна друга; Кад засвпрам у фрулицу Мене мине туга. 2. Питала сам ветрић тихи С којег душе краја? Зар ми драги није жељан Свога завичаЈа? С/ ,гГамо где се за облаке Црква бела крије, Онде служе твоме драгом Свете литургије“. Чекала сам, кажи драгом Три годипе дана; Потамнило лице бело, Коса моја врана. Б. Пешта Иревео: Д. Малуте! СЕТИ М Е С Е! — А1Р. ПЕ МЏббЕТ Сети ме се оида, када зора бела Отворп суицу своје дворе сјајне; Када, тија ноћца, сањајући, чезне Под сребрним, сјајнпм велом зоре бајне; Када ти се у сну једна слнка јави, Па, на нозив жеље, срце јаче куцне, Слушај пз даљине Монотони глас: „Сети ме се!“