Delo

294 Д Е Л 0 Сети ме се онда, кад судбина клета За увек од тебе тргне ме и скрије; Када беда, ропство када дани дуги Сруше ово срце, што за тобом б&је. Сећај се љубави! Растанак и време Не учпне ништа, кад се жарко љуби. Кад год срце куцне, Знај, да увек каже: „Сетп ме се!“ Сети ме се опда, кад иод црном земљом Распаднуто срце за увек почива; II кад ружа једна на мом гробу ледном Расцвета се, па рекне: „жељо моја жива, Не видим те више; алн слика моја Враћа ти се опет, као сестра верна“ Чуј у тихој иоћи Ледан глас што дршће: „Сети ме се!“ Ник. X. Или^