Delo

УСПОМЕНА С ПУТА 299 њој, морала је бити и врло интелигентна. Свирала је, концертирала.је, црталаје, затим осим немачког, свог матерњег језика, говорила је француски и енглески. Све то чинило .је те је Навле с великим задовољством слушао говорити о њој. Али тога вечера тај чести говор о њој, о њеним особинама, о томе како јој је она најбоље дете дође му врло пепријатан ту у друштву једне друге кћери и њега, странца, пред ким је она морала црвенити. Да бн избегао тај ненријатан положај Павле се обрне Бертп и почне с њом разговор. Њени кратки одговори нису га ни мало бунили, п да би само дао други ток разговору, запиткивао је час о овом, час о оном, н у један мах запита је: — Мислите лн и ви госпођице да идете с мајком у Русију? На то питање она нодиже главу, погледа их, прво матер па њега, и рече: — Не, ја ћу свакако и даље остати у Немачкој. — Зашто то, госпођице, запита је он, зар ће вам моћп игде бити боље но крај матере? ал' чпм то рече паде му на памет: „Знам, ал, акоједевојка испрошена, ил' се мпсли скоро удавати“, и би му крнво зашто да је тако шта глупо пнта. Госпођа нак, да бн колико толико оправдала то његово мишљење рече, и то гласом у којем се огледала нека извесна нежност: — А, ја ћу већ гледати да н она пође с нама, и рекавшн то спусти рад на крило, а леву руку, која је била са стране њене кћери метну на сто. Чим она то рече, кћер је ухвати за руку п поче да је љуби, а нри том јој очп засузише а сузе јој падаху низ образе. На тај њен нагли покрет Павле се чисто трже и стотину мисли пројурише му кроз главу. „Шта је сад то?“ мпслио је. И представн му се, како мајка та ннје иодједнако делила своју материнску љубав, како је друге кћери своје морала волети вшпе но њу, Берту, коју су и само то неколико благпх речи разнежале до суза. Одмах после тога Павле се диже и рекав им лаку ноћ оде у своју собу. II тек ту, у оној ноћној мпрноћн мнслпо је о тој девојцп, чија га је она нема псповест тако иотресла. Неровао је да мора да нати, н већ сав се бно предао њој. Кад се сугра дап срео с гос-нођом одмах је нашао прилнку и рекао јој: како госпођица Берта мора да је врло доброга