Delo

Д Е Л 0 нротоколн крштенпх ннсу свуда вођени, а где их је н било, они су вођени од времена на време и веома немарно. Томе пико тад није давао какве особите вредностп, нити се дотле уопште осећала потреба за то, као што се осећа данас. Па и после тога времепа тп црквени протоколи још задуго нису сматрани за установу нп нужну ни корисну, те потоме пнсу Бог зна колико нн исправни. Шта више, једва да се они и дапас свуда воде н како треба, нарочито по удаљепим крајевима, и једва да се свуда на њих сме безусловно да ослони. Сем тога ушло је однекуд у обичај, да се многи сељаци, и у породицн и у целом селу, зову сасвим другпм нменом од онога, које им је дато на на крштењу и које је записано у црквену књигу. Доста је њих, шта више и таквих, који и не знају своје крштено име. Услед ових и оваквих прилика и упис у позиве војске обављао се па и данас још обавља у многнм случајевпма па основи: или према показаннм годинама за дотична лица у поппсннм књигама, које су састављене по исказима старешина задруга и онако како ,је ко хтео или умео да каже; или према сведоџбама и уверењима кметова п одборника; или по оцени година старости од регрутних комисија; или, најпосле, по личној увиђавности оних војеннх лица, којима се поверавала н поверава манипулација тога посла у окружним командама. За обвезннке који су прошлн кроз стални кадар, вреде годнне означене у њиховим исправама, а те су исправе у толико исправне, у колпко је прво регрутовање извршено по податцима нз протокола крштених или у колико су бнле тачне пописне књпге и кметовске сведоџбе, на основу којих су узети у сталнп кадар, а да и не говоримо о томе, да се те исправе у току низа година, а нарочито но ислужењу у резерви, губе п после тога опет прелази на кметовске сведоџбе или на комисијске оцене. Према томе п служба у нозивпма војске но годинама старости па основи нретпоставке година старостп и по спољном изгледу, а без икаквих других законских захтева, није ни оправдана с гледишта војених интереса нп подједнако правична за све обвезннке. При условима нетачних н песнгуриих иодатака, свакоме, који са послом има додпра, до воље стоји да ради но свом лнчном укусу и на своју руку без п најмање бојазнн да зато дође до ма какве одговорностн. За оцену годнпа нема и не може бпти правила. Она се оснива на нриблнжности н вероватностн, а н једно н друго зависи од увнђавности оних, који