Delo

342 Д Е Л 0 стиком н њихова бактериологија. Он постоји, као што постоје п њихове лађе оклопнице, њихов парламентаризам и њихови журнали, а све те европске ствари само су онако овлаш усвојепе да би се задовољила потреба мањпне становшшггва, која хоће радо да игра улогу Бвропљана. Панмонголизам је у Јапану исто што и панславизам у Москви, нангерманнзам у Берлину, или џингоизам1 у Лондону. II када се, у овом тренутку, бије бој између империалистичких сталежа у Токију и Петрограду, онда се не може рећи да се ту бела раса брани од жуте опасности, него ту дели мегдан једна мегаломанска влада са другом мегаломанском владом. Уосталом, жута опасност, уопште узевши, није ннкаква расна опасност. Они који то верују, припада.ју многобројној категорији Индо-Европљана, чнја се асоциација мисли, у нрактици, своди на непрекидно обмањивање речима. Оно мало књижевнпка који су се озбиљно занимали еволуцијом народа на Крајњем Истоку, нису никада, колико ја знам, говорили о каквој опасности од расе, већ о опасности привредној. Они су наговешћивали трговинску и индустријску утакмицу Јапана, и испитивали су, пре свега, с неким, доста разумљивим, неспокојством последнце које би могао имати тешњи додир привреднога Запада не са „жутом расом“, него са китајским народом. II кад су им истраживања најзад открила страховиту перспективу ужаснога али неизбежнога пораза западњачког — пораза економског —, а они нададоше дреку, жигошући ту опасност придевком којп је назначајнији за његове носиоце: Китајце, Синове Неба, Носиоце перчина, надимком — да се човек не насмеје! — жут: то је значило ни више ни мање него обновити прадедовску борбу између раса, која као да, услед атавизма, влада још великим бројем тобож просвећених мозгова; тиме се урадило то да је један проблем, ванредно важан али веома сложен, тешко разглобљив а још мање појмљив за иублику, нотпуно необавештену о овом питању — замењен неком врло једностраном, врло лажном утваром, која је веома за осуду, али је била згодна за то да проповедницима опасности, а тако исто п њиховим доста равнодушним ученицима, заштеди досадно нанрезање мозга. Жута је опасност за Заиад сасвим исто што је и америчка 11 т. ,ј. енглески шовини.зам, од јЈп&о (надимак енглеских шовиниста), по једно.ј песми од Мак1епуо11-а, спеваној г. 1876. Прев.