Delo

ЖУТА ОПАСНОСТ 343 опасност за Европу, само нпко на то не помшпља. Боја коже је елеменат који нам не да да схватимо ствар онако како треба. Она је у томе сметала чак и онима који су открпли — па и сада још експлоатишу — опасност у стварп економску, која долазн од додира Европљана са Китајцима. По њихову мишљењу, сва опасност лежи у сиромаштву Китајаца. Заступници неке инфориорне расе морају се, као што се види, служити методима у којима се огледа нихова инфорпорност... Тако се опасност нансловенска састоји, без сумње, у бедној сиромаштини оних двеста хиљада упронашћених руских сељака који се сваке године исељавају у Америку; пангермаска опасност у томе што се, с друге стране мора, шаљу чптаве гомиле људи који у свом завичају не могу да прокопшу, док се опасност од Јевреја налази нотпуно оваплоћена у оним јадннцнма човечанства који су прогнанн из добро уређенпх царевнна, да најзад пропадну у грознпм чељустима бездушнога цеђења п прекомернога оптерећпвања тешким радом (б^еаНп^). Обмана је сасвим разумљива. Снромашнн Китајац, Кптајац искључен из друштвене органпзације, Китајац којијекод куће постао сувишан — једном речју, онај сувишак у Китају — то је готово једина друштвена категорнја чнје су биће Европљани до сада опажали и посматрали Разлог је тому сасвим прост; Китајцу који још има места у друштвеном уређењу своје отаџбине, Европљани нису никако потребни; он пзбегава да ступи с њима у какве тешње економске везе п показује врло мало воље за свесним предузимањем каквога привредног освајања ван својега завичаја. Али, баш евроиско уплетање — па н нанмонголско уплетање Јапана, које је само подражавање европских поступака — иде на то да оним правим представницпма економскога Китаја улије свест о њиховој снази н вољу за освајањем, стављајућп им на расположење техничко оруђе које до сада нису имали, али им то нн пређе није сметало да победоносно сузбнју занадњачку навалу. Европа, или Јапан, уносећи у Китај техннчку цпвнлнзацију са Запада, вршн над собом самоубпство, истпна, са подужнм роком за то, али неизбежно; време пак, које ћејош протећн до тога кобнога рока, улиће „просветитељу44 Кптаја нлузнју о савршеној нрнвреднрј срећп. Нада у ову пролазиу срећу иотхрањује сада међусобну суревњивост свпју Нелнких Спла. II пошто је, према садашњем стању ствари, немогућно спречпти да Кп-