Delo

348 Д Е Л 0 маша силу ирописаних закона, коју ми Западњаци призивамо у помоћ. Та је солпдарност природни резултат дуготрајне еволуције матернјалнпх погодаба за размену. Та се еволуција оснива на неком сасвим необичиом индивидуалнстичком начелу. Докле код нас државна власт принућава светину да, као сталне вредности, примн неку парчад метала или неке званнчне упутнице, дотле Китајац нпкако пије вољан признати каквом било предмету неку сталну вредност. Он то чинп из разлога внше или мање свеснога, али тај разлог као да одређује чак и најнезнатпије појединости у његовом економском схватању. Од свију ствари, само нроизвод рада може имати стварну вредност, а еквиваленат овоме ироизводу рада не може бити какав одређен иредмет, него јавно признање факта да овај или онај производи ово или оно, и да он с тога има права на друге производе, за које публика држи да имају једнаку вредност с његовим производима. Другим речима, екваленат нроизводује кредит. II, одиста, новац је замењен кредитом, звечећи новацречју илипнсмом, акапитал нагомиланим кредитом. То се начело из основа разликује од нашега. Нема посредника међу вредностима, т. ј. нема сталне вредности. Замислите себи каквога европског газду који би свом раднику, у место плате у новцу, издао иотписан листић у којем тврди да то лице ради у његовој кући — па ћете добнти нешто мало појма о китајској системи; јер такав листић отвара том „плаћеном“ раднику, који тим самим постаје управо задругар, потребни кредит код набављача, да би од њих могао узети потребне му животне намирнице. Он учествује у кредиту куће. Питање о томе: шта ће он себи набавити у размену за тај кредит, губи очевидно сваку важност. Главно је то да економска средина оцењује вредност оној — иначе сасвим шематичној упутници у наведеном примеру. П о в е р е њ е управља разменом, а не неке апсолутне вредности, ујемчене каквом за то надлежном влашћу којаје ваи поменуте економске средине. Овде бисмо дакле смели применити изреку: новчана је стоиа у Китајаца — рад. IVIV Пошто је оно начело већ усвојено, усавршење такве системе морало се достићи угушивањем чак и самих доказа о