Delo

Л Е Л 0 -552 другарл прпзнају. Поверење према њиховој умешности, њиховом поштењу, њиховом преимућству, једино им то пружа финансијско оружје којим се боре. Они су као неки сасвим модернп ђенерали, који добивају бнтке за својим писаћим столовима; који шаљу своје трупе у бој, удешавају употребу свакога одељења војске, не појављују се никада у убојном строју, и гледају да ностигну резултате које даје целина н који ће се можда остварити мање или више независном, произвољном сарадњом свакога елемента. Али, кад је војна дисциплина замењена искључно влашћу моралном, онда се већ унапред може претпоставити да ђенерали тих удружења морају п сами битн људи ванредне даровитости. Тако и јесте у ствари. Велика већина тих друштвених унравника јесу људи који се одликију највишом мером енергије, интелигенције, интуиције и поштења. Њпхова делатност лако им постаје нека врста свештеничкога достојанства, страсти, спорта. Они поступно долазе до осећања да имају огромпу сплу у рукама. Као „надљуде“ у смислу мање мистичком но што би хтео Ниче (Же^гзсће), њих непзоставно спопада „бунило организације“; они сањају о томе да прошире свој утицај, они хоће да буду освајачи. Сви су они то. Удружење, само ако не наиђе на јаке сметње, лако се развије до треста (П-из^)1. У земљорадњи, оно је вековима већ у таквом стању. Китајско је село заЈедница, под надзором избранога триумвнрата од стараца цензора, који су посредници између села п државних чиновника; неки су мислили да су пропашли неку чудну сличност између китајскога села и рускога „мира“, који је сасвим проста општинска експлоатација. Сличност је пак само спољашња; општинске својине нема у Кутају, већ се поделом рада, одлично схваћеном, постизава то да се користи појединачке независности споје с користима које даје обрађнвање од стране удружења. Пошто земљорадничкп синдикат обухвата, без разлике, све произвођаче једнога места, он често иута производи све нампрнице за своје чланове. Тада он ужпва зпатну привредну незавпсност. Он је, у упутрашњем свом жпвоту, аутономан. То село, тај пољопри1 Споразум међу индустријалцима исте струке о цепи робе, радп сузбијања копкурспције п погтигпућа што веће добптп, као што се радп нарочпто у Амерпцп.