Delo

ЖУТА ОПАГЦОСТ вредни синдикат, то је елеменат који, кад се хиљаду пута нанпже уза себе самога, гради земљораднички Китај. У индустрији, у трговинп, ограничење по месту је готово немогућно, али је тако исто и слобода кретања и лакоћа ширења далеко већа. Тежња ка „тресту“ јавља се ту у облицима још више опипљивим. Али не треба заборавити да такве снндикате не саставлж, као у Америци, неколицина врло богатих лпца која иду за личном добпти, на штету светине. Они се састављају из бескрајнога броја људи, из праве војске опих који раде за „трест“ и живе од прихода који он доноси. VI Чини ми се да је тешко порећи надмоћност такве органнзације над западњачком капиталистичком системом, а она ће пасти сваком у очи чим се, на каквој тачки видљивој за свакога, буде отпочела борба између капитализма и китајске заједнице. До сада се велика. „сарадничка имања“ у Китају још нису одлучила да ступе у отворен рат против Запада. Она се оружају пружајући своје канџе преко северннх н јужних граница Китаја. Али она почињу долазити до свестн о својо.ј јачини, па и о својим слабим странама. Јапанци су ту показали највећу умешност, када су им, уместо Европе, пружили средства да излече те недостатке. Треба пм европска техннка. Она — удружења — хоће да је усвоје. Она ће је добитп. II, судећи по узнемирујућим резултатпма које постизавају свуда куд год допру, може се нредвидети џиновска борба, која ће се свршпти норазом Запада и његовим друштвеннм преуређењем. Удружење Кинг-лонга, Златне Аждаје, показало је последњих година највише одлучности да се посветн нротпвевропском спорту. II његовп успесп могу послужитп као символ онога што ће да буде права „жута опасност“, која неће бнтп ништа друго до немплосрдиа борба пзмеђу западнога капитализма н системе китајских удружења. Златна Аждаја обухвата нензмерна поља, засађена чајем, и пирпнчишта у срцу Китаја. Она има стотине џунака ио великим рекама н на мору. Она управља новчаннм заводнма у свима важннјнм градовима. Има своју сопствену пошту. Она тка свилу н памук, занпма се свпма грана.ма индуетрпје у дрДело, кљ. 34. 23