Delo
11АША ВО.ЈСКА II ЊЕИА ОРГАППЗАЦИЈА 31 собпа. Ако се од њих погде-који и пађе да није неспособан, то његова способпост ретко кад да иде даље од способностп неборачке. Места писара, ордонанаса, писмоноша, посилних, сеиза, надзорника спреге или коморе и, поглавито, места комесара и магационара, некако као да но традицији припадају њима и тек, кад се од њих све исцрпи, може се чинитн попуна тих места из контингента обичннх самртника. Уопште, сељачки сталеж и сиромашни варошани чине веома незпатап процент не само стално неспособних за војску него и обвезиика небораца, изузимајућн, разуме се, просте коморџије. II Родови оружја и војене струке Струке н родове оружја у војсци закои опредељује само у иачелу, т. ј. набраја којн родови оружја и које струке могу постојати у војсци уоиште, остављајући све остало — регулисање саодношаја струка или родова оружја и њпхову јачину, као и избор системе за организацнју истих — потпуној увиђавности војенога министра. То је толико као и да ништа нцје проппсано плп прописаио колнко ће бити различитнх унифорама. Путем опредељења која не онредељују ништа изрично, дефинитивно, н која су законска определења само у толико, што дају законску снлу увиђавности личности, па ма то била и министрова личност, не може се никад доћп до неке сталне сређеностп, на, следствено, ни до иравилне организације струка и родова оружја. Ово тнм ире, што, каоштоје нознато, нашп министрп који долазе и одлазе као „тице селице“, не миниСТРУЈУ У силу својих познатих органпзаторских врлина, већ министрују, са малим и ретким пзузегком, као лнчностп прплагодне даним полптпчким приликама у земљи. Ко код нас ннје био н ко још неће бити министром! II кад свакп од њнх, знао — незнао шта војсци треба, почне, бнло сам но својој увпђавности, било под утицајем стручнпх доглавника својих, да шарабата и уређује струке или да пх реорганпзује онако како се њему свиђа п чпни да је добро, на што по закону нма неоспорно ираво н за шта никоме не одговара, онда се ту п не може очекивати друго што до то, да ће се н у свакој струцп