Delo

НАША ВОЈСКА И ЊЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА 35 се гшпуњују разне гарнизонске дембелане, којих код нас има доста и које као и да јесу за то, да служе уточиштем за свакојаке умне богаље, који се држе за то, што се не зна куда ће се, у обично време, с њима. Ипак, сутра или до године, кад настуне мобилне прилике, њих ћемо, на жалост, видетп као команданте, командире и уопште старешине живе војеке! Лако је унапред знати шта се од тих и таквпх старешина може очекивати. Тако је сад, у мирним нриликама, кад се недостатци п не опажају простим, ненаоружаним или неопитним оком. Но у прпликама ратним, кад се потребе саме натурају и кад недостатци бију по глави, тако не може да остане. Нашој војсци, кад је у мобилисаном стању, треба за сва трп позива преко 7000 старешина офицнрскога ранга. Ми данас имамо их: активнпх око 1800, рачунећи овамо све што носи официрски мундир, и око 1100 у резерви, свега око 2900 официра. Не достаје, дакле, око 4000 официра. Но тај недостатак не сме н не може да остане, он се мора иопунитп, алн како и одакле? По нашој практици он се попуњује н попуњује врло лако. Сви активни наредници, па, у неколико, и поднаредници, производе се за офицнре; све што је из војске најурено у мпрно време, прима се натраг; све, што браћа из прека пошљу, прима се такође; нешто плп неколико X

, Ш

, и т. д појави се као поборник за српску мисао и то се прима. Ипак, наравно, све је то недовољно, шта је за остале, којн не достају? Попуњују се нанменовањем за старешине бољих из масе обвезника. И да ли су сад свн ти, оваким путем склепани за старешине, онај и онакав старепшнскп елемент, какав војсци треба? Сви они носиће мунднр официра пли старешинске знаке, разумеће своја права п силу своје власти, али иеће н не могу разумети дужностп своје, нитп ће уметн, кад би баш и хтели, битп војсци учитељи, наставници н руководитељп. IVIV Резервни оФицирн Постојање резервних официра у нашој војсцп закон опредељује начелно, стављајућп као услов неко полагање пснпта, које и какве министар буде прописао. Протнв установе резервппх офицнра у начелу не може битп ни речи. С развитком бројностн војске до крајњих граница моз *